Primorje

DOBRO KONTROLISANI MINIMUM

„…Drama SEASCAPE Edvarda Olbija predstavlja izazov za prevodioca od samog naslova – seascape je primorje, marina, obala, dakle prostor uz more. Međutim, primorski predeo je sasvim sporedna stvar u zapletu drame: njeni junaci su Čarli i Nensi, stariji bračni par koji prilikom letovanja na moru sumira svoj život u iščekivanju skore smrti. Doslovno niotkuda, pojavljuju se dva bića slična njima – mužjak i ženka po imenu Lesli i Sara – koja tek treba da prođu evoluciju i postanu ljudi. Lesli i Sara izranjaju iz vode, vođeni neobjašnjivom ali neutaživom potrebom da na kopnu pronađu novi život. Dakle, primorski predeo je tek ram za sliku jedne parabole o evoluciji, o sticanju identiteta, o upoznavanju novih mogućnosti. U reči seascape čujemo i reč escape koja znači beg, i to će nam razrešiti nedoumicu – reč je o bežanju koje je nužno vezano za more. Dok bračni par beži na more kako bi potrošio svoje poslednje rezerve vitalnosti, čudni čovekoliki reptili beže iz mora u potrazi za novim životom. (…)
Odlaskom na letovanje, bračni par pokušava da se otrgne konvencionalnom, strogo kontrolisanom načinu života, rutini koja čeka nemoćne starce – rutini kojoj bi se Čarli rado prepustio da nije vitalne i odlučne Nensi koja se odupire starenju i smrti. Njihovo poslednje letovanje zaista će biti drugačije od svih drugih, a sve buduće razglednice sadržaće priču o neverovatnom susretu s morskim stvorenjima – priču kojoj se neće verovati.“
Vladislava Gordić Petković, Scena, jan/feb 2002, str. 109-113