Radovan Treći

Reč reditelja

Budućnost
Nekog novembra krajem osamdesetih, našao sam se u budućnosti. Sedeo sam u multifunkcionalnoj konzervi koje tamo u Tokiju zovu hotelske sobe. Sudeći po toj sobi pa i mnogim drugim stvarima, budućnost nije mirisala na dobro, iako vozovi u takvom svetu voze 300 na sat i stanu na sekund tačno i do milimetar precizno ispred tvog nosa... Sedeći u tom tamo prostoru, upalio sam TV. Gle čuda! Na programu hotelskog kućnog bioskopa bio je film „Ko to tamo peva“. Razmišljao sam tih dana dosta o budućnosti i film sam gledao zaredom svako veče dok sam bio tamo... Kovačevića sam, zapravo, prvo upoznao i njegov rad me oduševio kroz film „Balkanski špijun“, „Maratonci“, „Poseban tretman“, „Sabirni centar“..., pa možda zato ovu našu predstavu zapravo zamišljam filmski. Horor film.

Bolna komedija o samoizdaji
Dobre komedije su ...