Rigoleto

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Rigoleto

Premijera: 14. jun 2019.
Pisac: Đuzepe Verdi, Režija: Aleksandar Nikolić

Igraju:

Vojvoda od Mantove - Saša Štulić / Bešara Mufarež, k.g. (Liban / Engleska)
Rigoleto, dvorska luda - Željko R. Andrić
Đilda, Rigoletova ćerka - Darija Olajoš Čizmić / Pamela Kiš Ignjatov / Senka Nedeljković
Sparafučile, bandit - Goran Krneta
Madalena, njegova sestra - Jelena Končar / Višnja Popov / Marina Pavlović Barać
Grof Monterone - Strahinja Đokić
Grof Čeprano - Nikola Basta, k.g.
Grofica Čeprano - Maja Andrić
Marulo, dvorjanin - Branislav Stankov
Borsa, ministar dvora - Igor Ksionžik / Branislav Cvijić
Đovana, Đildina dvorkinja -  Maja Andrić
Paž - Marija Mitić Vasić, k.g.
Stražar - Vladimir Zorjan

Libreto: Frančesko Maria Pijave prema drami Viktora Igoa „Kralj se zabavlja“, Dirigent: Andrea Solinas, k.g. (Italija) / Mikica Jevtić, Hor priprema: Vesna Kesić Krsmanović, Scenograf: Saša Senković, Kostimograf: Senka Ranosavljević, Koreograf: Aleksandar Ilić



Operska umetnost XIX veka
[…] Verdi je prihvatio napuljski oblik opere sa numerama, ali je, poput Mocarta, tešnjim povezivanjem rečitativnih i arioznih delova (arija, dueta, horskih scena), kao i dinamičnijom obradom orkestra, čas podređenog pratioca pevača, a čas aktivnog učesnika u stvaranju emotivne atmosfere, ostvario živ i dramatičan tok muzičke scene, na kojoj su se sukobljavale ljudske strasti i stvarali i razrešavali zapleti kao u stvarnom ljudskom životu. Tako je najzad, posle skoro celog stoleća Glukova reforma ozbiljne opere našla u Verdiju svoga doslednog realizatora, što, naravno, nije rezultat samo Verdijevog talenta, već i razvoja muzičko-scenskih sredstava izraza u toku klasicizma i ranog romantizma… Operama iz drugog perioda (od 1851. do 1853) on je stekao svetsku slavu. To su Rigoleto, Trubadur i Travijata, tri dragulja operske scene. Svoju punu stvaralačku zrelost Verdi je dokazao naročito u ansamblima, gde je bilo potrebno rešiti složene probleme povezivanja muzičke forme sa scenskom radnjom. Jedan takav primer je završni kvartet iz opere Rigoleto.
Četiri učesnika u dramatičnom toku događaja: uvređeni otac Rigoleto, zaslepljen mržnjom i željom za osvetom, njegova kći Đilda, još uvek zaljubljena u svog zavodnika, za kojeg žrtvuje i svoj život. Madalena, sestra hladnog najamljenog ubice Sparafučila, takođe zaljubljena u vojvodu zavodnika i sam vojvoda od Mantove, lascivna, površna ličnost, koju je sjajno okarakterisala banalna arija Žena je varljiva, ostvaruju spomenutu završnu scenu. Svaka od ličnosti ne samo da ima osoben karakter, već se na svojstven način odnosi prema događajima na sceni. Sve te emotivne odnose izraziti muzikom, sjediniti te vokalne melodije različitog izražajnog karaktera u muzičku celinu, mogao je samo veliki majstor.

Dušan Plavša, Muzika: prošlost, sadašnjost, ličnosti, oblici, Knjaževac, „Nota“, 1981.