Sluga dva gospodara

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Sluga dva gospodara

Premijera: 05. okt 2012.
Pisac: Karlo Goldoni, Režija: Boris Liješević

Igraju:

Pantalone - Branimir Brstina
Rozaura - Višnja Obradović
Lombardi - Dragomir Pešić
Silvio - Ivan Đorđević
Beatriče - Sanja Ristić Krajnov
Florindo - Jugoslav Krajnov
Brigela - Jovan Torački
Smeraldina - Sanja Radišić
Trufaldino - Milovan Filipović

Prevod: Branko Dimitrijević, Dramaturzi: Branko Dimitrijević / Fedor Šili, Scenograf: Gorčin Stojanović, Kostimograf: Marina Sremac, Kompozitor: Aleksandar Kostić, Scenski pokret: Višnja Obradović, Pomoćnik reditelja: Stefan Isaković, Inspicijent: Zoltan Bešenji



„Komedija Sluga dvaju gospodora Karla Goldonija jedna je od najpoznatijih i najpopularnijih komedija u istoriji svetske drame i pozorišta. Zanimljivo je da je nastala kao tipična komedija del arte, dakle kao veoma popularan oblik pučke komedije, namenjene najširoj publici, zasnovane na glumačkim improvizacijama i kalamburima koji karikiraju tipski formirane likove, da bi sam autor, docnije, vođen idejom da reformiše komediju del arte, načinio intervencije koje će donekle izdvojiti ovu komediju iz pomenutog žanra.

Vođen preciznim propozicijama komedije del arte, Goldoni radnju ove komedije vezuje za Veneciju, grad u kojem je i sam živeo, čiju atmosferu je dobro poznavao i u odnosu na čije građane i njihove vrline i mane je birao teme svojih komada, a sve to upravo u vreme kada je ovaj grad bio trgovačko središte Mediterana. Otuda pisac glavnog junaka ovog komada: Trufaldina, smešta u epicentar specifičnog ambijenta grada čija je atmosfera uzavrela od mnoštva najraznovrsnijih trgovačkih špekulacija, beskrupuloznih poslovnih intriga, ali i usred kalambura zasnovanih na snažnim strastima zaljubljenih parova, na račundžijskim kombinatorikama kojima je ljubav bila tek prividna maska, baš kao i na duhovitim ljubavnim nesporazumima. Trufaldina, međutim, ovakav ambijent neće ometati u naporima da zadovolji neutoljivu glad i izbori se za naklonost devojke koja mu se dopada.

I u ovom Goldonijevom komedijskom zapletu, baš kao i u drugim, tipičnim komedijama del arte, intriga se ispočetka plete oko tipičnih, konvencionalno definisanih karaktera: škrtog bogatog starca, promućurnih sluškinja, njihovih nakinđurenih i arogantnih gospodarica, priglupih, veštih ili iskusnih slugu, dobroćudnih mada naivnih građana, naduvenih društvenih veličina, takozvanih stubova društva… No, Goldoni se neće zadovoljiti dotada uspostavljenim dramskim standardima, već ide dalje. Zaplet radnje komada on komplikuje uvođenjem naglašeno socijalno zaoštrene kritičke note. Otuda će kod njega da se prepliću ljubavna žudnja i poslovni interesi; sve je, dakle, pa i emocije, predmet najbanalnije trgovine, a travestija prevazilazi nivo pukog preoblačenja žene u muškarca, dobijajući smisao složene metafore koja ze tiče čovekovog položaja u svetu kojim vlada princip merkantilnosti, zakoni ponude i potražnje. Stvarnost Venecije XVIII stoleća prepoznajemo kao svet u kojem danas živimo.

Komika Sluge dvaju gospodara se tako uzdiže iznad površinskog nivoa jednostavnog karikiranja tipiziranih karaktera svedenih na opšta dramska mesta, te postaje oštra, pokatkad duboka društvena kritika, cinični pogled na svet koji, uz obavezni smeh, provocira i zapitanost nad problemima koje postavlja naličje renesanse. Vešto vodeći radnju komedije ka obavezno kompromisnom raspletu, Goldoni ispisuje neke od scena koje će do danas ostati antologijske, pa zato ne čudi što se od nastanka prve verzije Sluge dvaju gospodara, nastale 1743, do konačne verzije napisane deset godina kasnije, ova komedija izvodila bezbroj puta na scenama širom sveta. S obzirom na način tretiranja odnosa ljubavi i trgovine, ne iznenađuje ni to što je komedija Sluga dvaju gospodara naročitu popularnost svojevremeno stekla upravo u Rusiji, Češkoj, Poljskoj, ali i u Americi…“