Smrt gospodina Goluže

Pozorište mladih | Drama Komedija
Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Smrt gospodina Goluže

Premijera: 10. feb 2021.
Pisac: Ana Đorđević po motivima istoimene komedije Branimira Šćepanovića, Režija: Patrik Lazić

Igraju:

GOLUŽA: Saša Torlaković
ANKA: Slavica Vučetić
VODITELJKA: Katarina Marković
VASILIJE VASA: Saša Latinović
JELENA: Kristina Savkov
GAVRILO GAVRA: Slobodan Ninković
BUDISLAV BUDA: Ivan Đurić
SMILJKA: Neda Danilović
BRATISLAV BRACA: Dragan Zorić
ZORKA: Vera Hrćan Ostojić
MIRKO: Saša Stojković
MIRKA: Marija Radovanov
TV SNIMATELJ: Aleksa Ilić

Scenograf: Vesna Popović, Kostimograf: Milica Grbić Komazec, Kompozitor: Rambo Amadeus, Koreograf: Ista Stepanov, Dizajner svetla: Radomir Stamenković, Saradnik za scenski govor: Saša Latinović, Video materijal: Aleksa Ilić
Dizajner plakata i programske knjižice: Dejan Podlipec, Fotografisanje i snimanje: "Greenfield" produkcija

Inspicijent - sufler: Olga Živanov, Majstor svetla: Zoran Jandrić, Majstor videa: Đorđe Ilić, Majstor tona: Miša Romić, Dekorateri: Nemanja Zorić, Vukašin Marić, Miloš Radaković, Garderoberi: Marina Perić, Dragica Vuksanović, Šminker: Gorislav Vidaković

Izrada scenografije: Zoran Jakšić, Miroslav Korićanin, Aleksandar Borovac i Dejan Racić, Izrada kostima: Nikodinka Folić, Sava Stefanović, Saradnik za nabavku: Gordana Ilić, Saradnik za marketing: Radmila Simeunović, Šef tehnike: Stevan Antić, Organizator: Sava Stefanović



Reč reditelja:
"Televizijski format o običnim ljudima koji su snimljeni u stvarnim situacijama - tako veoma jednostavno glasi definicija rijaliti programa. Iako korene tog formata možemo da prepoznamo još četrdesetih godina prošloga veka, novi milenijum je vreme njegove globalne ekspanzije. Srbija, s malim zakašnjenjem u odnosu na svet, prihvata taj fenomen koji će uskoro postati ne samo sastavni deo naše svakodnevice, nego i kreator iste.

Da bi se neki rijaliti "uhvatio" u određenoj zemlji, on mora da bude prilagođen podneblju jer ne može da uspe ukoliko se gledaoci ne mogu identifikovati s onime što gledaju. Prema toj logici, učesnici rijalitija predstavljaju delove ličnosti naroda koji taj rijaliti gleda. U nekim našim susednim zemljama, primera radi, gledanost ovakvih programa naglo opada čim se pojavi neki oblik nasilja i konflikta, zbog čega kreatori strogo paze da toga ne bude. Na šta kreatori kod nas paze i na koje to delove naših ličnosti "igraju", ostavljam da procenite sami.

Jedna strana rečica postala je zlatni standard u kreaciji ne samo ovih formata, već i mnogih drugih sfera naših života - rejting. Brojevi, pregledi, šerovi, metri, piplmetri... Kada rejting postane jedina svrha, a kada ne postoji niko ko bi kontrolisao i regulisao etičke granice u ganjaju rejtinga, tada započinje naša priča o Goluži. Tada postaje zamislivo da ćemo možda, u bliskoj budućnosti, nečije samoubistvo zaista gledati kao deo televizijskog spektakla. Spektakl je doista postao pogled na svet koji se materijalizovao, kako je Debor pisao u svojoj kultnoj knjizi "Društvo spektakla". Šta nas i ko nas onda sprečava da od nečije smrti napravimo zabavu i spektakl verovatno nezapamćene gledanosti?!

Premijeru posvećujem Brani Šćepanoviću. Zakasnili smo petnaestak dana da vidite srpsku praizvedbu jedne od Vaših međunarodno najnagrađivanijih pripovetki. " P.L.

Reč autora

Zanosno tajanstvena, pitka, a ujedno takva da ono u njoj najlepše izmiče olakom domašaju svakodnevnog, lenjog razuma, tragična i satirična u isto vreme, obeležena tužnjikavim slikama dalekih železničkih stanica na kojima jedan čovek jeste ili nije bio u potrazi za sobom, i kamenih mostova negde, u nekom kuktu zemlje koji možda postoji a možda i ne na geografskoj karti, gde taj isti čovek u crnom, taj čudni everyman, pronalazi sebe kakvog nije želeo da nađe,  pripovetka „Smrt gospodina Goluže“ inspirisala je nastanak novog dramskog teksta, bila je ono zrno iz kojeg se rodio ovaj savremeni pozorišni komad, dodatno osvetljen, iz sasvim specifičnog ugla, idejama reditelja Patrika Lazića o tome šta je to moderno palanačko društvo. Imajući s jedne strane kao gradivni materijal ovo vanvremensko i svevremensko prozno delo, koje se suptilno, ali bespoštedno poigrava pitanjem malograđanskog unutar individue, izvrće ruglu skrivene ambicije i niske strasti jednog kvazi-intelektualca, koji pati od osećaja neostvarenosti, nedostupnosti samoaktuelizacije, a sa druge dinamičnu, u odnosu na šire društvo, i to današnje i ovdašnje, konfrontirajuću ideju reditelja, čiji je koncept bio da rijaliti program bude osnovni dramaturčki okvir, trudila sam se da konačnim tekstom ispričam, naravno, svoju intimnu priču, koja se danas, više nego ikad, tiče traženja onog ličnog identiteta  -ultimativnog, trajnog, izdržljivog, optornog na odrone na putu, koji ovih dana mnogo krivuda koz veoma opasne predele. 

„Smrt gosodina Goluže“ je orignalan dramski tekst, nastao značajno inspirisan pripovetkom Branimira Šćepanovića, i u saradnji sa rediteljem Patrikom Lazićem.