To smo mi

REČ REDITELjA

Šest imena, šest lica, šest priča, bezbroj uloga. Šta ostaje kad se sklone sve uloge?

Postoje trenuci u životu kada pravimo presek. Trenuci kad se prisetimo davnih želja i nadanja, kad gledamo gde smo i razmišljamo o tome gde bismo tek mogli biti. Zatvoreni u svoje stanove, kancelarije, šaltere i sale, u svoje prevoze i učionice, prodavnice i probne sale – maštamo o izlasku u nešto drugo, negde gde je bolje. Sa sobom nosimo veliki prtljag u kome su, mahom nabacane, sve porodične priče i sećanja, uspomene, nadanja, ljubavi i tuge, bolna mesta i tajne sakrivene duboko ispod svega ostalog.

Šestoro ljudi na sceni su tu kao glumci, ali i kao roditelji, deca, braća, sestre, unuci, studenti, prijatelji, ljudi sa pričama koje odišu toplinom, koje diraju i bole. Njihove kutije uspomena su otvorene i oni ih, nesebično, čista srca dele. Dele pitanja kojima smo se bavili. Gde ...