Toska

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Toska

Premijera: 16. maj 2006.
Pisac: Đakomo Pučini, Režija: Mladen Sabljić

Igraju:

Florija Toska, slavna pevačica - Svitlana Dekar / Valentina Milenković
Mario Kavaradosi, slikar - Aleksandar Saša Petrović
Baron Skarpija, šef policije - Nebojša Babić
Čezare Anđeloti, politički krivac - Željko R. Andrić
Crkvenjak - Goran Krneta
Spoleta - Igor Ksionžik
Šarone - Vladimir Zorjan
Pastirče - Maja Andrić
Tamničar - Strahinja Đokić

Libreto prema drami V. Sardua napisali: L. Ilika i Đ. Đakoza, Prevod teksta i obrada za displej: Ivan Svirčević, Dirigent: Đanluka Marčano / Aleksandar Kojić, Režijska obnova: Katarina Mateović Tasić, Scenograf: Mileta Leskovac, Kostimograf: Mirjana Stojanović Maurič, Dirigent hora: Vesna Kesić Krsmanović, Dečiji hor priprema: Ana Kovačić



Na fonu istorijskih događaja iz doba Napoleona, s izrazito političkim karakterom, odvija se jedna snažna drama ljubavi, puna strasti i ljubomore, a koja se tragično završava. To je bio siže popularne drame TOSKA koju je napisao poznati francuski dramski pisac Viktor Sardu krajem devetnaestog veka, a čija su dela u to vreme izvođena po celoj Evropi. Pučini je video tu dramu u izvođenju velike francuske glumice Sare Bernar, prilikom njenog gostovanja u Milanu. Iako nije znao ni reči francuski, ostao je pod snažnim utiskom predstave i oduševio se idejom da napiše operu. Međutim, ubrzo je odustao kada je saznao da se i Verdi zainteresovao za istu dramu. Verdi je pisao: „Postoji jedna Sarduova drama koju bih ja od sveg srca rado preneo u muziku, ako bih još imao vremena za to.“ Iz kojih razloga je Verdi odustao, ne zna se. Tako je uskoro Pučini, sa svojim libretistima Ilikom i Đakozom pristupio realizaciji dela. Kao i uvek, postavlja velike zahteve pred svoje libretiste. Često je menjao tekst, nije bio zadovoljan i uvek je davao nove zadatke. Premijera je bila 1900. u Rimu. Sledeće godine izvedena je u Parizu, zatim i u Londonu, s velikim uspehom. Raspevana i topla melodika, dve popularne tenorske arije u I i II činu svakako su najčistije muzičke inspiracije, kao i veličanstveni Te Deum u finalu I čina.

U libretu su prisutni i politički motivi, tj. borba republikanaca – nosioca ideje francuske revolucije, čiji su predstavnici Kavaradosi i Anđeloti s jedne strane, i mračne sile reakcije na čijoj je strani baron Skarpija, šef policije. Na tom fonu odvija se i izvanredni dramski siže, gde se smenjuju scene najrazličitijih karaktera, pune neverovatnih kontrasta i obrta. Zajedno s operom BOEMI, to je najuspelije delo u pogledu celovitosti Pučinijeve muzičke dramaturgije. Sve su to odlike opere TOSKA koje su uvek privlačile publiku svih podneblja. To je zaista muzička drama u pravom smislu reči.

Mladen Sabljić