Uobraženi bolesnik

Jagoš Marković, jedan od vodećih srpskih pozorišnih reditelja, postavlja na scenu poslednje Molijerovo delo, Uobraženog bolesnika, kojim je ovaj klasik književnosti i scene definisao svoj konačni odnos prema konzervativizmu, nadriučenjaštvu i šarlatanstvu, ali pre svega, prema društvu i njegovim tužnim porodicama koje pate od pohlepe i sebičluka. Boljka od koje pati glavni junak ove drame nije lako izlečiva, a preti da bude pogubna za celu porodicu.

Molijerova kritika savremene medicinske nauke zasnovana je na uverenju da je način na koji ljudska ‘mašina’ funkcioniše i dalje misterija. Međutim, kao i Molijer, Jagoš Marković u njoj prepoznaje i boljke jedne druge vrste, one koje se javljaju u telu društva, pa otud njemu nisu misterija. Njihova scenska dijagnoza neznalaštva izaziva smeh, ali je i istinski blagotvorna i lekovita. Komedija mora da radi na tome da ponovo prisvoji terapeutsku društvenu funkciju time što će i doktore uvrstiti u sopstveni smešni mizanscen.