Upotreba čoveka

Drama
Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
9.0

Broj ocena: 2;

Upotreba čoveka

Pisac: Aleksandar Tišma, Režija: Boris Liješević

Igraju:

Emina Elor
Draginja Voganjac
Jugoslav Krajnov
Dušan Vukašinović
Ognjen Nikola Radulović
Aljoša Đidić
Ognjen Petković

Dramaturg: Fedor Šili, Dramatizacija: Fedor Šili i Boris Liješević, Scenografija: Željko Piškorić, Kostimografija: Marina Sremac, Muzika: Stefan Ćirić



Koprodukcija: Novi tvrđava teatar, Novosadsko pozorište (Ujvideki Szinhaz) Budva grad teatar, East West centar Sarajevo

Tišmin roman Upotreba čoveka kompleksna je priča o tragičnoj sudbini ljudi u ratu, sudbini nekoliko porodica koje su živele pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata.
Rat je svakovrsno nasilje nad čovekom, oduzimanje ionako krhkih ljudskih sloboda, nesigurnost, otupljivanje svega emotivnog u čoveku. Upravo tako počinje upotreba čoveka, a do nje vode naopaka ideologija, niske strasti i nagoni najgore vrste…

Upotreba čoveka je priča o svetu kojim je zavladala verska, rasna, politička i svaka druga netrpeljivost. Ludilo se širi, a ljudi se nadaju da ono neće stići do miroljubivog Novog Sada i da Evropa i svet neće dozvoliti širenje nacizma te ne preduzimaju ništa, iako im sve govori da treba bežati i spasavati se. Sigurni su da razum uvek na kraju nadvlada.

Glavna junakinja je Vera Kroner, devojka iz bogate trgovačke jevrejske porodice, koja iz gospodskog novosadskog života biva deportovana u Aušvic 1943. sa svojom porodicom ali i sa ostalim jevrejskim porodicama. Vera jedina preživljava taj stravičan život i prizore, jer logorsko vreme provodi u “kući radosti”, bordelu u kojem im seksualne usluge koje pružaju SS vojnicima, produžavaju život i odlažu put u krematorijum.

Pitanje je da li treba preživeti kada se ceo tvoj svet raspadne i nestane? Nije li bolje, časnije i pametnije nestati zajedno sa njim? Da li se treba boriti za život ako posle toga slede traume i slike najgorih užasa, koje se vraćaju i ne daju mira. Ima li tada više smiraja, doma? A kako se ne boriti za život kada je to najjači čovekov nagon?
Kako mu objasniti da ne treba da živi? Ratna psihologija koja stupa pretvara čoveka u robu za upotrebu, materijal, za sprovođenje tuđih namera. Nije li tada nagon za preživljavanje neprijatelj koji nas gura u propast? Šta je sve čovek i šta je sve u njemu, bilo je glavno pitanje tokom rada na ovo predstavi. Biće koje se prilagođava uslovima? U miru je civilizovan građanin koji se bori za mirnodopske vrednosti a isti taj u ratu postaje deo zloglasnog mehanizma koji, sprovodeći naredbe gura u poniženje i smrt hiljade drugih, dok ga posle rata opet zatičemo u nekim mirnim porodičnim uslovima. Čoveka menjaju okolnosti. Prilagođava se. Postaje ono što vreme od njega traži. Ovo je priča o potrazi za izgubljenim životom, koji se nikad nije ni desio.