Vladimir i Kosara

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Vladimir i Kosara

Premijera: 18. mar 2017.
Pisac: Stevan Divjaković (libreto),

Igraju:

Vladimir, dukljanski kralj (tenor) - Aleksandar Saša Petrović
Kosara, Samuilova kći (sopran) - Danijela Jovanović
Vladislav, sinovac Samuilov (bariton) - Nebojša Babić
Samuil, bugarski kralj (bariton) - Vasa Stajkić
Radovan, Vladimirov prijatelj (bariton) - Željko R. Andrić
Mara, Kosarina prijateljica (mecosopran) - Violeta Srećković
David, bugarski arhiepiskop (bas) - Goran Krneta

Libreto priredio: Stevan Divjaković, Dirigent: Mikica Jevtić, Hor pripremila: Vesna Kesić Krsmanović, Režijska postavka: Katarina Mateović Tasić, Koncertmajstori: Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov, Korepetitori: Danijela Hodoba Leš, Marina Rajnović, Inspicijenti: Tanja Cvijić, Dejan Teodorović, Scenograf: Saša Senković



PRVI ČIN
Scena prva

Gluvo je doba noći. Dukljani pod okriljem tame dolaze da izbave Vladimira, svoga voljenog kralja, iz bugarskog zatočeništva u Prespi. Približavajući se odlučno tamnici čuju Vladimirovu pesmu kojom on veliča svoju ljubav prema bugarskoj princezi Kosari. Zbunjeni su saznanjem da njihovom kralju zatočeništvo mrsko nije jer ga je ono sjedinilo s voljenom. Vladimirov odani prijatelj Radovan podseća vojsku na kraljevo junaštvo koje je potrebno pokorenom narodu Duklje. Uto se začu kako se neko približava tamnici i kraljevi tajni posetioci se sakriše da vide ko dolazi.
Saznavši da neko tajno posećuje Vladimira, Vladislav (Samuilov sinovac i potajni pretendent na presto i Kosarinu ruku) dolazi sa stražom da otkrije ko to, obavijen velom noći, obilazi zatočenog dukljanskog kralja. Njegovo iznenađenje je veliko, kada otkrije da je to Kosara koja dolazi sa svojom vernom sluškinjom Marom. Ništa manje nije iznenađena ni Kosara kada shvati da je njena tajna otkrivena. Vidno je ogorčena zbog iznenadnog susreta i otvoreno pokazuje svoju netrpeljivost prema Vladislavu koji joj, uprkos njenom gnušanju, izjavljuje ljubav. Na Kosarino odbijanje Vladislav odgovara pretnjom da će je razotkriti kod oca, cara Samuila. Ne bojeći se njegovih reči, Kosara priznaje svoju ljubav i hrabro izjavljuje da će i sama sve reći svome ocu. Vladislav, svejedno, ostaje neumoljiv i preti da će on na posletku biti njen muž, ali ni Kosara ne posustaje pod njegovim zlokobnim pretnjama.
Radovan, koji se sa Dukljanima pojavljuje iz tame, prekida njihovu prepirku i preti prestrašenom Vladislavu da će svi stradati ako ne oslobodi Vladimira. Kosara, hrabro istupivši pred Radovana i Dukljane, priznaje svoju ljubav prema Vladimiru pred svima i šalje Maru da ga dovede iz tamnice. Vladislav ovu njenu odluku doživljava kao uvredu, dok Dukljani ushićeno očekuju dolazak svog kralja.
Vladimir, očekujući samo Kosaru, iznenađen je prisustvom mnoštva ljudi. Radovan predlaže da njegovu slobodu zamene za slobodu Vladislavljevu, Kosarinu i Marinu. Međutim, mudri Vladimir ne pristaje na to jer je svestan Samuilove nadmoći i njegove užasne odmazde koja bi nakon toga usledila. Umesto bekstva, predlaže da svi zaborave događaje od te noći i da se raziđu svako svome domu, što i bi učinjeno – Vladislav prihvata da se sve zataška, Kosara odlazi u očev dvor, a Dukljani se nevoljno vraćaju bez svoga kralja.

Scena druga

Car Samuil sedi sam u svome dvoru mučen starošću i nesanicom i ophrvan bolom jer nema muškog naslednika. Kosara ga sluša iz prikrajka i, uplašena njegovim lošim psihičkim stanjem, nežno mu se obraća. U dirljivom duetu oca i kćeri, priznaje mu da voli Vladimira i traži dozvolu da bude njegova jer joj u suprotnom nema života. Samuil, iako isprva iznenađen vešću koju je čuo, obećava da će osloboditi sve roblje, i Vladimira s njima. Pored toga, uz Kosarinu ruku vratiće mu i kraljevstvo da njih dvoje zajedno vladaju Dukljom. Važna vest i odluka dodatno su iscrple ostarelog cara i zajedno s presrećnom Kosarom povlači se na počinak.


DRUGI ČIN
Scena prva

U drugom činu radnja se premešta na Vladimirov dvor, na obroncima Rumije u okolini Bara (istorijski, Vladimirov dvor nalazio se u okolini Skadra). Vladimir i Kosara vladaju pravedno i omiljeni su među narodom. U toku je veselje gde učestvuje mnoštvo sveta koji igra za zaljubljeni mladi kraljevski par. Veselje prekida Radovan donoseći vest da neko dolazi.
Na scenu sa grupom sveštenika stupa arhiepiskop David koji donosi tužne vesti – umro je stari car Samuil. On prenosi i Vladislavljev poziv Vladimiru da dođe u Prespu i oda poslednju počast preminulom caru. Budući da je uspostavljena nova vlast, valja i o granicama razgovarati. Kosari se ovaj poziv ne dopada jer sluti Vladislavljevu prevaru. Arhiepiskop ih uverava da nikakve opasnosti nema, a kao potvrdu svojih reči pokazuje krst nad kojim se Vladislav zakleo i koji je poslao Vladimiru. Uprkos Kosarinim nepoljuljanim sumnjama, Vladimir pristaje da se ide u Bugarsku.

Scena druga

Radnja se vraća u Prespu, u Crkvu Svete Bogorodice gde je izloženo Samuilovo telo. Na ovom svetom mestu Vladislav otkriva svoje namere prema Vladimiru, kao i to da ubiti čoveka njemu ne predstavlja ništa. Po svom dolasku, Vladimir i Kosara, jedva da su se poklonili odru, a Vladislav ih obaveštava da samo jedan može sahraniti cara – on ili Vladimir – i naređuje Vladimirovo pogubljenje. Arhiepiskopovo opominjanje na zakletvu je uzaludno jer Vladislav svesno gazi veru, kao i Kosarino preklinjanje. Nakon što su Vladimir i Radovan odvedeni, Kosara se povlači u manastir gde će do kraja života zamonašena tugovati za svojim Vladimirom.
Nakon zverskih dela koja je počinio, Vladislav progonjen noćnim morama (očigledno mučen savešću) počinje da gubi razum. Tumara dvorom halucinirajući i pričajući sa samim sobom. U jednom takvom nastupu izjavljuje da je odgovoran ne samo za Vladimirovu smrt nego i Samuilovu, što se dalo naslutiti, ali i za smrt Samuilovog sina (otud velika tuga careva za muškim porodom). U jednom od retkih lucidnih trenutaka moli sve majke koje je u crno zavio, pa i svoju, da mu oproste, ne znajući više u šta se to, u žudnji za vlašću, pretvorio.