Žizela

Možete li zamisliti filharmoniju koja nikada ne svira Betovenove simfonije, dramsko pozorište koje nema na repertoaru Šekspira ili kinoteku koja ne prikazuje Čaplinove filmove? Isto tako je teško naći profesionalni klasični baletski ansambl koji ne izvodi čuveni romantični balet kompozitora Adolfa Adama, Žizela. Vrednost tog baletskog dela u njegovim pojedinačnim komponentama, posebno njegova muzička struktura, ne može se meriti s vrhunskim ostvarenjima muzičko-scenskih umetnosti. Pa ipak, već više od vek i po ono predstavlja okosnicu klasičnog baletskog repertoara na svim igračkim pozornicama sveta. Žizela ili Vilise (Giselle, ou Les Wilis), fantastični balet u dva čina, izveden je prvi put u pariskoj Operi 28. juna 1841. godine. Adolf Adam je komponovao ritmički jednostavnu i melodijski maštovitu, lako prihvatljivu partituru, dok su libreto, prema putnim zapisima Slike s putovanja Hajnriha Hajnea napisali Teofil Gotje i Vernoa sen Žorž, uz pomoć tada poznatog igrača Žila Peroa, jedne od najistaknutijih ličnosti epohe baletskog romantizma, koji je zajedno sa Žanom Koralijem bio i prvi koreograf.

Na premijeri, naslovnu ulogu je igrala ljubimica Teofila Gotjea, Karlota Grizi. O toj izvanrednoj balerini Hajne je nadahnuto pisao da „ima osobine eteričnih duhova, čije divne i zavodničke igre pružaju narodu osnovu za mnoga čudesna predanja“. U ovoj ulozi se naročito proslavila poznata lirska balerina XIX stoleća Marija Taljoni, koju su savremenici nazivali „nezemaljska silfida“. Duboko osećajna Žizela bila je u prvim decenijama našeg stoleća Ana Pavlova, koja je, po svedočenju očevidaca, u prvom činu „izmamljivala suze“, a istu ulogu je uz prefinjenu melanholiju igrala i Olga Spasivceva (Aleksandrovna). Nenadmašni romantičar Vaclav Nižinski bio je nezaboravan  interpretator glavne muške uloge, princa Alberta. On je zajedno sa poznatom ruskom balerinom Tamarom Karsavinom 1910. u Žizeli, prilikom gostovanja čuvene trupe Ruski balet, osvojio izbirljivu parisku publiku. Galina Ulanova, Natalija Makarova (Romanova), Ivet Šovire, Margot Fontejn, Alisija Alonso, Raisa Stručkova, Karla Frači, Natalija Besmertnova bile su, svaka na svoj način, izvanredne interpretatorke izražajno i tehnički veoma složene naslovne uloge u Žizeli.
/…/
Osnovna ideja tog tipično romantičnog baleta je ljubav. Ona prolazi put od bezazlene igre, kroz obmanu i smrt, preko beznadežnosti do uzvišenog samopregora koji ima neodoljivu snagu da pobedi i samu sudbinu. Iako je tema ovog baleta, svakako, pomalo staromodna, Žizela, ipak, privlači svojom neizveštačenom naivnošću i toplom osećajnošću publiku i ovog našeg, kompjuterskog vremena.

Milica Zajcev, Otkrivamo tajne baleta, Prometej, Novi Sad, 1996