18:00 - Tribina “Pozorišna umetnost u digitalnom prostoru”
Nisam bila iznenađena promenom koncepta ovogodišnjeg FIST-a. Bilo je mnogo predstava na repertoaru koje sam iščekivala da pogledam te kada smo dobili informaciju prvo - da se gostujuće predstave otkazuju a potom i da se čitav festival seli u digitalnu stvarnost nisam bila ni malo sumnjičava prema uspešnosti takvog koncepta. Pišem ovo jer su se govornici na tribini - profesor Mirko Stojković, Ognjen Obradović i Maša Seničić (svo troje dramaturzi!) osvrnuli na upravo tu problematiku - da li je ovakav FIST uopšte moguće posmatrati kao pozorišni festival? Razne su teorijske polemike pak - ono što bih mogla da se složim sa govornicima jeste da - iako manjka tog iskustva fizičke prisutnosti u pozorišnoj sali koja se vezuje za jednu “događajnost” (kako se Maša Seničić osvrnula) same prirode teatra - koncept digitalnog pozorišta donekle je to nadomestio opcijom za komentarisanje stream-ova. Opet - naravno, i dalje to nije taj autentični transfer energije i napora glumaca, uopšte, iskustva pozorišta kada se srž performansa prenosi u direktnom kontaktu i oseti mnogo intenzivnije. Međutim, u ovakvim okolnostima kada je sama prisutnost postala rizična, možemo samo biti zahvalni što postoji uopšte opcija da jedan performativni umetnički medij čija je ključna osobina upravo živa interakcija scene i auditorijuma može uspešno da se prenese u sajber prostor, a da i dalje osetimo to kolektivno iskustvo gledanja. Pa makar i u komentarima. Iza ekrana i dalje svi gledamo istu predstavu.
20:00 - “TEOTWAWKI” Visoka škola umetnosti, Cirih
The end of the world as we know it. U trideset minuta ove dokupredstave - koja je igrana u praznoj školi dok su se ostali rezidenti iste evakuisali - stale su sledeće stavke (SPOILER ALERT!): pakovanje ranca oko logorske vatre. Nabrajanje mogućih scenarija o smaku sveta. Brzi kurs slenga koji se koristi tokom dešavanja nekog od navedenih potencijalnih događaja. Varijacije na temu zviždukanja i sviranja pesme “The final countdown”.
Sama predstava - budući da je snimana dok prati učesnike kroz hodnike škole, pridodaje na “survival” atmosferi. Međutim, naši naratori i vodiči kroz ovaj ubrzani tečaj preživljavanja prilično su dobro raspoloženi - čak i poslednja sekvenca gde se kroz pet minuta prolazi kroz različite varijante himnične pesme o odbrojavanju sve dešava nekako pomirljivo, kao da se apokalipsa posmatra kao neminovnost.
Život i apokalipsa imaju bezroj mogućnosti i hipotetičkih krajnjih ishoda. Prema studentima iz Ciriha, možda bi ipak trebalo pristupiti kraju sveta sa pomalo cinične ravnodušnosti.
Večeras su na glavnom programu predstave “A ipak samo želim da budem sa tobom” Akademije izvođačkih umetnosti Baden-Vitemberg iz Ludvizburga u 20 časova; i “Iluzija” Pozorišne akademija u Rimu Sofija Amendoela u 22 časa.
