Izvedena više od sto puta na Sceni „Mira Trailović” Ateljea 212, predstava „Avgust u okrugu Osejdž”, u režiji Ljiljane Todorović, a po teksu Trejsi Letsa, najbolji je prikaz jedne američke porodice i njihovih odnosa koji prave velike amplitude i turbulencije. Čuvena Tolstojeva rečenica „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način” najbolja je uvertira za ovu predstavu.
Veliki broj glumaca i raznolika scenografija čine da gledaoci imaju osećaj da se ispred njih odvija film uživo. Radnja se odvija u američkoj kući bogatog Beverlija Vestona, koga igra Dragan Nikolić i pojavljuje se na početku predstave na video-bimu, vraćajući uspomene oduševljenim ljubiteljima njegove glume.
Beverliju se gubi svaki trag i zbog toga se raspuštena porodica ponovo okuplja u istoj kući u kojoj je odrasla. Tada kreće i prava radnja predstave, koja od samog početka tera ljude na smeh, ali i ozbiljno preispitivanje. Vestonova žena Vajolet (Dara Džokić) nas vodi kroz celu priču na izuzetno komičan način. U pitanju je žena koja je prilikom rođenja svoje dece izgubila deo sebe i pod stare dane pokušava da te delove skupi i ponovo ih složi. Gaji preveliku ljubav prema novcu i baš iz te ljubavi nije spasila život Beverlija – što je dovelo do toga da je svi napuste.
Tragedija okuplja porodicu na jednom mestu. Između tri sestre, Barbare, Džin i Karen, nema nikakve sličnosti sem toga što kroz dijaloge možemo da zaključimo da imaju znake emocionalnih oštećenja iz prošlosti. Najstariju ćerku Barbaru igra Anita Mančić, koja pored Dare Džokić ostavlja najveći utisak na publiku. Sklop dve maestralne glumice pravi nesvakidašnju atmosferu u gledalištu. Na duhovit način govore o izuzetno teškim temama i to stvara rolerkoster emocija. Mešavina plača i smeha nije prisutna samo na sceni: glumačka ekipa vešto uspeva da emociju sa scene prenese i na publiku.
Ovaj komad sjajno očitava trenutnu situaciju našeg društva. Celim delom vlada prevelika želja za novcem. Mi smo kao narod to dekadencijom sebi natovarili na vrat i sada gledamo svoj lik na Sceni „Mira Trailović”. U glavi gledalaca se otvara pitanje koje je uvek po strani, a to je: da li je sve povezano sa novcem i do koje granice smo spremni da idemo – ako granica uopšte postoji?
Foto: Atelje 212
Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste