Na kamernoj sceni Narodnog pozorišta u Nišu, premijerno je izvedena predstava „Portret”, monodrama o Miki Antiću. Devetog decembra u 20 časova, publika je imala priliku da prvi put prisustvuje ovom autorskom projektu Nišlije Andrije Mitića, nastalom kao projekat za ispit na četvrtoj godini Akademije umetnosti u Banjaluci, pod nazivom „Portret umetnika i njegovo delo”.
Naziv monodrame prikazuje suštinu intencije Andrije Mitića: portret Mike Antića prikazan je kroz gledište ljudi koji su ga poznavali, inkorporiran je citatima, medijskim sadržajem o Antiću, pa sve do njegovog govora o životu i smrti iz poznatog intervjua, koji je poslužio ne samo kao prilog biografiji pesnika, već i kao jedno od najboljih viđenja neprolaznosti umetnosti naših pesnika. Na sceni se nalazi samo stočić, stolica i platno za medijalni sadržaj, taman dovoljno za kamernu atmosferu. Andrija Mitić u emisiji nekoliko dana pre predstave priznaje da je ova vrsta drame izazovan poduhvat, ali da je opčinjen delom Antića i smatra da svako treba da upozna širok opseg njegovog umetničkog dela, pa se zato prepušta zadatku. Takvom stavu prilazimo i mi, nadajući se da je Mitić uspeo da opravda očekivanja. Kako i sam govori, predstava počinje emisijom o našem omiljenom pesniku, gde su pozvani najveći poznavaoci Antićevog dela ili njegovi prijatelji – književnik, novinar, režiser, kritičar slikarstva, reper koji se ne razume u književnost, ali voli „Plavi čuperak”, Ciganin koji se družio sa njim, doktor koji ga je lečio i bio sa njim u trenucima smrti, kao i pijanica koji ga je često sretao u kafani. Svako od njih pruža nam jednostrano gledište o pesniku na svim poljima njegovog stvaralaštva: književnik deklamuje piščevu biografiju, kritičar u zanesenom diskursu opisuje Antićeve poznate suncokrate, doktor opisuje njegove poslednje trenutke života, i tako do kraja. Kada se okvirni segment emisije završi, na scenu izlazi i poslednja misteriozna pojava u senci koja nam donosi autorski glas sjedinjen sa Antićevim rečima. Autorski glas zaokružuje predstavu zapažanjem koje u tom trenutku deli i publika: portret umetnika se skrnavi slušanjem kritičara i književnika koji posmatraju samo jedan aspekt umetničkog dela Mike Antića – on je bio sve ono o čemu su pričali kritičari, režiseri i novinari, ali u isto vreme i ništa od toga. Antić je ono kako ga zamislimo i izmaštamo: njegove pesme nisu pesme, nego pisma svakome od nas – one nisu u rečima, već u nama. Završne reči predstave koje ostaju u svesti publike dok izlaze iz pozorišta jesu o tome šta je zapravo poezija i kako otključati pesnikove reči, i najzad o tome ko je bio Mika Antić, svestrani stvaralac i omiljeni pesnik za decu.
Predstava se završava glasnim aplauzom koji je pratio i svaku promenu Andrije Mitića iz uloge u ulogu – vešto prenoseći naglasak, narečje ili sleng svake pojave, učinio je da publika ima osećaj kao da se na sceni smenjuje desetak glumaca. Iako je predstava već izvedena u Banjaluci, odziv niške publike bio je iščekivan više od bilo koje druge. U nadi da će ova predstava biti stalna postavka Narodnog pozorišta u Nišu, najavljujemo i sledeće gostovanje mladog glumca u predstavi „Afera nedužne Anabele”, koju će niška publika imati priliku da premijerno pogleda 27. decembra, u niškom Narodnom pozorištu.
Foto: Privatna arhiva
