Mika – ciganski kum


U sredu je u Pozorištu mladih premijerno odigrana predstava „Kad sam bio garav” kao prva u nizu od Novosadskih priča, a u sećanje na Miroslava Miku Antića. Režiju potpisuje Stevan Bodroža, a tekst Milivoje Mlađenović.

Sam naziv predstave je ujedno i naslov jednog Mikinog proznog teksta u kom govori o svom prijateljstvu sa jednim Ciganinom, Miletom Petrovićem – Miletom Dilejom. Većinu tematike, sentimenta i atmosfere predstava crpi upravo iz ovog Mikinog dela/teksta. Iako nije jedina tema koja je obrađena u predstavi njihovo prijateljstvo ili sam Mile, ipak se to što su Mika i Mile imali negujući svoje prijateljstvo i odnos i to što je Mile naučio Miku o Ciganima, njihovom svetu, običajima, verovanjima i jednostavno njihovom mentalitetu ogleda se kroz predstavu u Mikinom odnosu prema njima i obrnuto. U jednom trenutku Miku nazivaju ciganskim kumom, što on zapravo i jeste, sudeći upravo po predstavi. On na neke od njih, koji su došli posle Mileta Dileje (ili koji su za razliku od, nažalost, Mileta ostali) gleda sa onog sveta, i pazi na njih. Igra se sa njima, šali, daje im cigaretu, ali skriven, da ne znaju da je to on.

Predstava prati samog Miku od osnovne škole gde je upoznao Mileta, gde je napisao svoju prvu pesmu (koja je zapravo bila ukradena) pa sve do onog sveta. Mi zaista na sceni vidimo Miku i kako se pravi da je razrok, i kako govori ciganski. Vidimo za Miku najvećeg pesnika kako izmišlja nove pesme ili stare peva na nov način. Upoznajemo se i sa Čohanom i učimo kako da se štitimo od njega. Vidimo kakav je prijatelj Mile bio Miki i obrnuto. Pored svega toga, u sam tekst utkani su i Mikini stihovi iz raznih pesama. Pred publikom na sceni oživljava izvestan amalgam poezije i drame.

Što se tiče scenografije, na sceni preovladavaju velike plahte nežnih i pastelnih boja koje podsećaju na onaj svet, ili na neki romantizovan prizor njega – na penušave i krhke oblake. Na tim plahtama vide se senke velikih ringišpila koje aludiraju na detinjstvo i mir koji ono nosi – ali u uglu sa leve strane scene se nalazi nacistička uniforma koja izbija iz mraka, i koja možda i nije primetna sve dok joj jedan od likova ne posveti pažnju i zatim je obuče. Ovako se i scenografijom dopunjuje ta strana priče koja oživljava pred nama – sukob bezbrižnog detinjstva, punog igre i iskrenog prijateljstva i jednog velikog zla koje donosi kraj ne samo tome već i životu, tj. životima.

Mikina biografija nam je ukratko predočena kada mu jedna Ciganka, Mara, gata u dlan, gde ona naravno pogađa ceo Mikin budući život. Ona gata i Miletu, a on već svestan onoga što ga čeka kaže kako mu je „zla sreća u dlan” i kako mu se gadno piše. Mileta je i susrela ta zla sreća, a imala je velikog uticaja i na Miku. Došlo je zlo Čohano i odnelo Mileta. Nadam(o) se samo da je dobio plišani šešir.

 

Foto: Pozorište mladih



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste