U nedelju je na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu izvedena beogradska premijera predstave „Malo Blago” u okviru 31. Beogradskog letnjeg festivala. Ovim putem publici se predstavio umetnički tim Gradskog pozorišta „Jazavac” iz Banja Luke, predstavom koja sedam godine puni pozorišnu salu „Jazavca”, gostuje u velikim gradovima regiona, laureat je brojnih nagrada, a neretko se igra i u okviru projekata posvećenim pravima žene.
Priču tri generacije žena koje žive zajedno i suočavaju se kako svaka sa problemima koje nosi starosno doba kome pripadaju, tako i sve sa jednim problemom – kako posle gubitka najvažnijeg muškarca u njihovim životima i mogu li ga nadomestiti. Tri žene nam prenose mrežu priča kroz monologe upućenim publici, rađenim po tekstu irske spisateljice Elen Marfi koji je režijski obradila Slađana Kilibarda.
Centralni deo scenografije su tri mašine za pranje veša koje predstavljaju granicu koju prelazi ona glumica koja će imati obraćanje. Dok su iza njih, glumice su kao iza zavese. Međutim, istupanjem ispred, počinje njihova priča, a prostor može biti bilo šta, ulica, prodavnica, diskoteka, bakin dnevni boravak, seks šop, kafić, ginekološka ambulanta ili bilo koje drugo mesto.
Predstavu otvara Biljana (Belinda Božičković) obraćajući se publici žargonskim stilom govorenja i time upućuje na to da ovo nije samo jedna od predstava – ovo je ispovest. Uvodi nas u priču kako se tinejdžerka nosi sa stresom kod kuće, odrastanju sa jednim roditeljem, zaljubljenošću u momka koji je ne gleda istim zaljubljenim očima, besanim noćima po klubovima sa prijateljicama, alkoholom i drogom. Njen lik buntovne devojčice na skejtu se menja onog trenutka kada nakon maturske večeri saznaje da je trudna, a otac njenog deteta odlučuje da će otići na brod jer nije spreman za očinsku ulogu.
Tada se na sceni postavlja važno pitanje koje se u proteklom periodu u našem društvu moglo čuti svugde – od radija i televizije, preko parkova, krcatih trgova i ulica, pa sve do pozorišta. To je pitanje odnosa dece i roditelja, odnosno koliko su roditelji spremni da čuju dečije probleme, a koliko su deca spremna da ih podele sa roditeljima. U tom trenutku, radnja se izmešta sa Biljaninog radnog mesta na kuću njene bake, kojoj se ona prvo obraća za savet.
Lara, koju na sceni oživljava Slađana Zrnić, je Biljanina mama. Mlada rodivši svoju ćerku sa čovekom poznatim kao narkoman, alkoholičar i sitni lopov koji je ostavlja samu sa detetom bez osnovnih sredstava za život, ona počinje da se bori sa raznim nedaćama i trudi se da pomiri porodičan i poslovni život sa svojim potrebama. Ona kao nesrećna žena odustaje od ljubavi prema muškarcima i posvećuje se svom poslu i lečenju bolesnog oca – Blaga. Nakon mnogo godina usmaljenosti, na časovima salse upoznaje novog čoveka koji ulaskom u njen život budi varnice života u uvenuloj ženi.
Ona nam na sceni otvara pitanja kako se žena nositi sa teretom igranja majčinske i očinske figure u odrastanju deteta i kako se suočiti sa problemima koje to nosi. Iznosi i pitanje kako se boriti sa razočarenjima i porazima i na koji način nastaviti dalje. Lara nam kroz scenski pokret sugeriše koliko je važno obratiti se za pomoć onda kada nam je neophodna, te nam nudi rešenja psihoterapije i toga da se setimo da makar jednom sedmično uradimo nešto lepo za sebe.
Kaja, koju tumači Nataša Ivančević, je Larina mama. Sama sa ćerkom brine o svom bolesnom mužu koji joj je sve na svetu. „Više nisam njegova supruga, a samo sam to bila”, reči su koje glumica objašnjava zaljubljenost u svog supruga nakon svih godina proteklih iza njih i ulogu koju je on kao jedini muškarac u porodici imao za sve tri žene.
Kaja nam iznosi na scenu pitanje kako se suočiti sa bolom isprepletanim motivima ljubavi i strasti i da li je moguće osećati čista i neiskvarena osećanja nakon zalaska u duboku starost. Da li se ljubav i seksualnost nužno povezuju, ili se mogu gledati i kao dve različite strane iste stvari. Ova žena u poznim šezdesetim na sceni dolazi u dilemu kako svoje seksualne želje zadovoljiti, a ne prevariti svog partnera, pa rešenje nalazi u istraživanju sex shopa.
Nakon smrti muškarca koji je bio centralna muška figura u životima žena ove porodice, mnogi drugi muškarci pokušavaju da nadomeste njegov gubitak. Međutim, jedini koji u toj boli uspeva u tome jeste mali Blago – Biljanin sin. Na sceni je to metaforično prikazano tako što nakon sahrane Kajinog muža, sve tri žene leže u njenom krevetu, a „Malo Blago” među njima im donosi mir i spokoj, blagostanje, nakon kog se pozornica zamračila, a na njoj ostali samo svetleći bubnjevi mašina za veš.
Kilibarda nam kroz ovu komediju na zanimljiv način, kroz preplitanje songova i replika punih lokalizama, vulgarizama i žargonizama sa motivima seksualnosti u različitim generacijskim dobima iznosi svakodnevicu tri žene kroz koje svaka svojom pričom otvara važne sociološke teme našeg društva, ali sve zajedno jednu veliku – temu nasilja, bilo to vršnjačko, porodično, partnersko ili nasilje nad ženama. Glumački trio je uspeo da na šaljiv način prikaže da iako situacije u svakodnevnom životu mogu biti smešne i zabavne, iza njih ipak može postojati mešto problematičnije i dublje. Zato na sceni nema eksplicitnih scena nasilja, ali one se nesumnjivo provlače kroz čitavu predstavu kroz replike i stavove likova, a publika ih je prepoznala i ispratila s punom pažnjom, čemu je svedočio muk u dramskim pauzama.
Čitav performans je ispraćen gromoglasnim i dugim aplauzom na kraju igranja, posle kog je publika u predvorju razmenjivala utiske i komentare nakon predstave čekajući da stane kiša, koja je planirano igranje u Botaničkoj bašti „Jevremovac” preselila u Narodno pozorište.
Večeras je četvrto veče festivala, i tom prilikom će u Botaničkoj bašti biti izvedena predstava „Zatvaranje ljubavi” sa početkom u 21.00 čas.
Foto: Aleksandar Čavić/Gradsko pozorište "Jazavac" Banja Luka
.jpg&w=384&q=90)
