Mesec nezavisne scene Bitef teatra ove godine trajaće od 21. januara do 15. marta, kada će okupiti više od dvadeset predstava iz Srbije i regiona koje pozorište shvataju kao prostor odgovornosti, a ne utehe. Polazeći od savremenog trenutka obeleženog društvenim lomovima, erozijom vrednosti i krizom smisla, selekcija ispituje položaj pojedinca u sistemima koji proizvode nasilje, isključenje i zaborav.
Ovo je teatar nastao u vremenu „kartonske kutije” – krhak, izložen, ali neodustajući. Sa nalepnicom handle with great care. Zajednično svim predstavama je insistiranje na etici umesto na utešnom narativu – poručuju iz Bitef teatra.
Program se ugrubo deli na nekoliko tematskih krugova koji se međusobno presecaju, komplikuju i usložnjavaju.
Saga sumraka profesije okuplja predstave koje se suočavaju sa direktnim sudarom opstanka pozorišta u savremenim društvenim situacijama. One ispituju etiku umetnika u burnim socijalnim previranjima, održivost zadate ideje dobra u umetnosti u mračnim istorijskim lomovima („Putujuće pozorište Šopalović”, „Pozdravi i poljubi mi ga”, „Mesto dobre radnice”, „TEST”).
Porazgovarajmo o ljubavi donosi predstave koje detektuju (ne)mogućnost susreta dva bića, gde se ljubav posmatra istovremeno kao cilj, ali i kao daleki pregaženi ideal, polje manipulacije, oblikovana socijalnim, političkim i ekonomskim uzusima razorenih zajednica („Sve dok govorimo o ljubavi”, „Žiška”, „Izgled stvari”).
Užasi egzistencijalizma bave se pojedincem pod pritiscima istorije, politike i sopstvenog tela. Identitet je nestabilan, sloboda je misaona imenica, a smisao neizvestan („Zvezda nad prazninom”, „Marieska”, „Vilica Ebena Bajersa”, „Jeka”, „Kronika nestajanja”, „M B M G SOLO”).
Eko-egzistencijalizam širi pitanje opstanka na odnos čoveka i sveta koji se urušava. Priroda prestaje da bude metafora i postaje prostor posledica („Ja sam gola voda”).
Žensko pitanje – od aktivizma do bola okuplja predstave koje ispituju položaj žene između nasleđenih obrazaca i savremenih oblika nasilja i nevidljivosti. Lično iskustvo ovde postaje politički čin („Nasleđe”, „Da li sam ti ikad rekla”, „Tkanje otpora”, „Holopartizanke”).
Dokumentarni i memorijalni teatar funkcioniše kao scensko mesto sećanja, gde je dokumentarnost etički gest protiv zaborava („Vreme kad se skuplja kamenje”, „Jelena Savojska”).
Teatar inkluzije otvara prostor različitosti i pretvara ih u kreaciju vrhunskih umetničkih formi („Nešto sasvim posebno”, „Per art”).
Selekciju će otvoriti „Putujuće pozorište Šopalović”, 21. januara u 20 časova, u režiji Borisa Liješevića i izvođenju Akademskog pozorišta Promena iz Novog Sada. U otvorenoj, difuznoj formi, predstava preispituje poziciju pozorišta i glumca danas oslanjajući se i na lično iskustvo izvođača iz blokada fakulteta, protesta i pitanja – igrati ili ne igrati?
Detalje o ostalim predstavama možete pronaći na sajtu i društvenim mrežama Bitef teatra.
