Preporuke redakcije Hoću u pozorište za 2020. godinu (prvi deo)


26. jan 2020.

Kao i na početku prethodne godine i sada smo za vas izdvojili predstave koje su na nas ostavile najjači utisak, a premijerno su izvedene u protekloj kalendarskoj godini. Redosled predstava je nasumičan, a očekujte i nastavak uskoro. 

„Getsimanski vrt”, Atelje 212, Beograd

Večita politička drama svepristuna i u današnjici oslikava nam plejadu međusobno suprotstavljenih likova. Ko će prvi posrnuti i da li će oni jaki uspeti da odole iskušenjima? Sigurno će vas zaintrigirati kako ova politička mašinerija funkcioniše u slučaju zataškavanja sopstvenih skandala. Pravo pitanje se postavlja kada ministarka unutrašnjih poslova stavlja svoju političku karijeru i metalno zdravlje svoje ćerke na vagu - koja je cena uspeha u savremenom društvu? Da li se oni jaki moraju konstantno boriti sa vetrenjačama, a slabi posrnuti i zapasti u lagodni konformizam? Svako prolazi kroz svoj getsimanski vrt, a da biste saznali koji je vaš, preporučujem da pogledate predstavu. Nažalost, videćete, čućete, malo i osetiti da se ta predstava ne odvija samo na pozorišnoj sceni, pomalo ćete i negodovati, ali vas predstava nikako neće razočarati.

Teodora Marković

„Smederevo 1941.”, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad 

U pitanju je predstava koja tematizuje smrt glumačke trupe prilikom eksplozije skladišta municije, događaj koje se zaista dogodio za vreme Drugog svetskog rata. Upravo zato što ima uporište u nečemu stvarnom (a nema li zapravo sve na neki način?) ova predstava je na planu teme i radnje ostavila dubok utisak na mene. Moramo se složiti da tematizovanje kolektivne katastrofe kroz one manje, lične, kao i retrospektivno iznošenje priče nisu ni inovativni ni revolucionarni postupci, ali je ipak odabir za takvo režiranje doprinelo opštem utisku gledalaca. Ovo je jedna od onih predstava nakon koje se pogledate sa prijateljima, kažete: „Dopalo mi se”, ali o njoj zaista popričate tek kasnije, kada se utisci slegnu. Ili pre toga tim istim prijateljima objasnite kako vi shvatate (čak i) scenografiju jer je na sceni sve spojeno u celinu u tolikoj meri da vas i najmanji detalji nateraju da se zamislite nad pitanjem „zašto je ovo baš tako”, iako, istini za volju, ja to ne činim često, ili ukoliko činim, ne uspem da odgonetnem.

Miljana Pavlović

„Indigo”, CEKOM, Zrenjanin

U moru institucionalnih pozorišnih predstava u 2019. godini isplivala je jedna omladinska koju treba pomenuti – Indigo, zrenjaninskog Centra za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju. Predstava govori o indigo deci, o kloniranom društvu koje ne prihvata različitosti. Predstava interesantnim vizuelnim efektima i scenografijom predstavlja opomenu i žeravicu koja se pali u čoveku, jer posmatramo doktora Karazmičinskog i njegove eksperimente, decu–robote, koja su  stvorena da bi se njima bolje manipulisalo, a takođe i roditelje koji u sveopštem ludilu teško pronalaze rešenja.

Ko su ta „drugačija” deca, koliko je njih u masi „jednakih” izgubilo svoju priliku, nadanja, talente? Da li smo sposobni uopšte da shvatimo da su različitosti ono što nas ne odvaja od mase, već čine jednu dodatnu kariku u lancu koju sami nižemo? To su samo neka od pitanja koja pokreću na razmišljanje - u kakvom društvu obitavamo i ko nas tako „uređuje”.

Milica Sučević

„Slučajna smrt jednog anarhiste”, Pozorište „Stevan Sremac”, Crvenka 

Delo najizvođenijeg italijanskog pisca, Daria Foa, istražuje „slučajnu” smrt železničara Đuzepea Pinelija, uhapšenog nakon eksplozije bombe u Nacionalnoj poljoprivrednoj banci u Milanu 1969. godine, kada je poginulo 16 osoba, a ranjeno preko 90. Kroz monument bunta protagoniste jasno vidimo borbu između dobra i zla, gde i dobro katkad menja svoj oblik u zlo, i obrnuto. Iako postavka predstave ima prizvuk amaterskog u sebi, kroz samu scenografiju, scenske efekte, rediteljska rešenja i uigranost ansambla vidimo da slobodno možemo da je stavimo u rang sa nekom predstavom koja je nastala u beogradskim pozorištima. Međutim, i pored odličnog komada, nakon predstave osećaš se nepravedno, prevareno, osakaćeno, dok si sa druge strane sto posto siguran da si uradio apsolutno sve što je do tebe. Nemojte reći da vam nije poznato?!

Katarina Đoković

„Jedan Edip”, Narodno pozorište Niš 

„Jedan Edip” primorava nas da preispitamo sve što znamo o poznatom mitu o Edipu, čak i ukoliko ne znamo mnogo. Ova predstava daje nam ideju u kojoj uzrok Edipove nesrećne sudbine nije u incestu, već u davnom zločinu njegovog oca Laja. Iako mesto junaka predstave zauzima Edip, možemo uvideti i na koji način se u mitologiji prepliću priče o drugim licima, poput slepog proroka Teresije, njegove kćeri Manto, kralja Laja ili kraljice Jokaste. Možemo saznati koji je to davni greh načinio kralj Laj, kao i sitne ali ključne detalje o  prokletstvu koje je pratilo Edipa, odnosno njegovog oca Laja.

Ines Mistakidis

„Životinjska farma", Gradsko pozorište Čačak 

Orvel je jedan od onih pisaca poput Nušića kod nas, uz koje neizbežno ide rečenica: On je (nažalost) uvek aktuelan. Gradsko pozorište Čačak je u tom smislu napravilo hrabar izbor postavkom predstave „Životinjska farma” u režiji Patrika Lazića, prema  istoimenom kultnom distopijskom romanu. Mada se poprilično drži romana u kome Orvel daje kritiku Oktobarske revolucije i komunizma u Rusiji, reditelj je dao univerzalni prikaz priče o ideologijama, revolucijama i propadanju istih. Novina koja predstavlja ključnu razliku između romana i predstave, a obezbeđuje pomenutu sveobuhvatnost, jeste kraj: Orvel završava slikom u kojoj se više ne razaznaje ko su svinje, a ko ljudi, dok predstava zatvara ciklus i vraća se na početak, ponovnim pozivom u revoluciju. Pesimistična ili realistična, ovakva poslednja scena veliki je znak pitanja: hoćemo li ikad izaći iz začaranog kruga? 

Mila Jovanović 

M.I.R.A.” Bitef teatar, Beograd

„M.I.R.A.” je akronim, šifra.  Kako reditelj navodi, M.I.R.A. znači „međunarodna implementacija radikalne anarhije” – što  u svojoj strukturi i biti poruke koju prenosi – i jeste. Ova predstava, napravljena u čast jubileja 30 godina rada Bitef teatra, sve je samo ne dokumentarno-biografska drama o životu Mire Trailović. Ovo je apoteoza ženi koja je nosila Bitef, majci avagardnog teatra na neplodnom tlu za drugačiju umetnost, opomena sadašnjem pozorišnom čoveku da se ništa nije promenilo do danas. Mira Trailović u viziji Andraša Urbana noseći je simbol modernih pozorišnih tendencija, želje za promenom i reformom koja biva ugušena od strane čaršijskog mentaliteta. Imena Andraša Urbana i posebno Mirjane Karanović, koja tumači ulogu Mire (moglo bi da se kaže da je u pitanju metatekst gde se u jednom delu predstave čini šikaniranje ove druge, žive Mire na sceni), već su dovoljno po sebi provokativna da bi se stvorila jedna u biti – Bitefovska predstava.  Kroz mozaik reminiscencija na kulturno-istorijski kontekst u doba Slobodana Miloševića, eksplicitne i agresivne scenske metafore, ova predstava gađa dušebrižnički mentalitet jedne posrnule konformističke kulture, koja je Miru Trailović i njenu borbu za progres u umetnosti podjednako hvalila i sahranila.

Milica Amidžić

„Kako vam drago”, Narodno pozorište u Nišu

Složićete se da je jedna od osnovnih uloga pozorišta da zabavi i nasmeje publiku, zar ne? Stoga, kada vam u svakodnevnoj rutini zafali malo smeha, ova predstava biće pravi izbor. Nastala u saradnji Narodnog pozorišta u Nišu, Kruševačkog pozorišta i Internacionalnog Nišvil džez teatarskog festivala, predstava „Kako vam drago” šalje jasnu poruku – ljubav pobeđuje svako zlo i prevazilazi svaki problem. U režiji svima poznatog Nikite Milivojevića, a po tekstu istoimenog romana Vilijama Šekspira, ova romantična komedija na šaljiv način promoviše neke od osnovnih ljudskih vrednosti: zajedništvo, empatiju, toleranciju. Sukob dva brata, nesrećna sudbina dvoje zaljubljenih i niz komičnih obrta, na kraju kulminiraju opštim pomirenjem i venčanjem čak četiri para. Osmeh na licima publike nakon odgledane predstave, dokaz je da je happy end uvek u modi i da ga svi uvek potajno priželjkujemo, a jedino što nas do njega dovodi je ništa drugo nego – ljubav.

Mina Milutinović



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste