„Talas“: kratak kurs nacizma

Milica Amidžić
07. nov 2019. UPAD

Četvrte večeri festivala „UPAD“ odigrana je predstava „Talas“ Omladinskog pozorišta Dadov iz Beograda, u režiji Predraga Stojmenovića.

Nastala po istinitom događaju i po istoimenom nemačkom filmu iz 2008. godine, grupa učenika pod vođstvom svog profesora sudeluje u socijalnom eksperimentu koji za cilj ima da ilustruje nacizam – a koji se potpuno otima kontroli i u inscenaciji Dadova – tragično završava. U početku anarhična grupa u razredu, sa tačnom segregacijom ko je individualista a ko sklon tome da ga povede grupa, pak - svima je zajednička sumnjičavost prema opasnosti da će biti izmanipulisani. Kako ipak sledi pristanak na eksperiment, grupa učenika postepeno postaje opijena osećajem zajedništva i moći koju pritom zadobija. Svi elementi nacizma su tu – bele košulje, obeležja, pozdravi – i sve počinje vrlo benigno i deluje kao jedna mladalačka utopija, gde se brišu individualne razlike i gde su svi jednaki, bez obzira na klasu i ma kakvu ličnu pozadinu. Jer grupa je moć. Pravi se kontrast između profesora veronauke i profesora „gospodina Popovića“ – lidera „Talasa“ kako je grupa nazvana – što implicira već u školskom dobu prisutnu podelu na one koji slepo slušaju autoritet vere i one „građanski“ prosvećene – no, građanska omladina je očito podjednako sklona podređivanju – samo drugom obliku autoriteta. U modernom dobu još i opasnijem takoreći.

„Talas“ od zajednice koja briše razlike i navodno ujedinjuje mlade postaje isključiva nacistička grupa – prikazani su razni oblici zlostavljanja neistomišljenika, učenika koji nastavljaju da odbijaju saradnju sa pokretom. Na sreću - bitno je da takvih opozicionara još uvek ima, kako bi se suprotstavljanjem (čak iako su u manjini) stvorila kritična masa koja postepeno izaziva reakcije. Onda kada nasilje uzme prevelikog maha – profesor je rešen da pokret zaustavi. Međutim, one koji su svoj identitet formirali u okviru zajednice – u nedostatku svog sopstvenog, to ih lišava sebe – u bukvalnom smislu.

„Talas“ je predstava koja na direktan, a potpuno pedagoški efektan, način šalje poruku o štetnosti nacizma. U neku ruku, moglo bi se nazvati i ubrzanim kursom političkog obrazovanja – ne čak ni u istorijskom smislu fašizma i nacističke Nemačke, no postavlja konkretan primer kako se rađa, koje su privlačnosti i kako se infiltrira u pojedinca jedna naizgled zavodljiva ideologija što potpuno upija sav ljudski individualizam, koji je ključan za zdravu egzistenciju, iako je (posebno mlad) čovek društveno biće sa potrebom da pripada. Ukoliko je ovakva predstava pritom odigrana sa mladim ljudima u ansamblu, poruka koju šalje je time i jača.

Foto: Irena Antin (hocupozoriste.rs)



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste