Kada govorimo o kanadskom pozorištu slobodno možemo reći da su najveći uticaj na njegov razvoj imale Francuska i Engleska. Pisci koji su imali dominantan uticaj na mlado pozorište u Kanadi su svakako Šekspir i Molijer, ali i Kornej i Rasin. S obzirom na period u kome se ovo pozorište razvijalo, kao i u mnogim drugim državama, i ovde je nailazilo na poteškoće u vidu mnogih zabrana od strane sveštenstva. Sveštenstvo je zabranjivalo predstave poput izvođenja Molijerovih dela zbog njegove tendencije da kroz svoja dela napada crkvu, ali i mnoge druge iz, kako su navodili, verskih razloga; dok su samu izgradnju pozorišta upoređivali sa bordelima. Uprkos svemu, u centralnoj i atlanskoj Kanadi predstave su se izvodile na svim pogodnim mestima, pa čak i u tavernama, uglavnom sa muškim glumcima. Prve zgrade koje su posvećene scenskoj umetnosti, izgrađene 1825. godine, bile su Kraljevsko pozorište u Montrealu i gradu Kvebek.
Greg David (flickr.com)
Danas nam je, svakako, prva asocijacija na kanadsko pozorište Elgin i Winter Garden u Torontu. Ono što je zanimljivo jeste da je ovo poslednje dabl-deker pozorište: Winter Garden nalazi se iznad pozorišta Elgin i ovo su poslednja preživela edvardijanska pozorišta na svetu. Oba pozorišta su igrađena za prikazivanje vodviljskih predstava i nemih filmova. Rođen u Francuskoj krajem 19. veka, vodvilj je pozorišni žanr koji predstavlja pandan muzičkoj dvorani i varijatetu u Britaniji. Na pozornicu sa sobom donosi popularnu zabavu u kojoj glume komičari, pevači, plesači, akrobati i mađioničari.
Oba pozorišta su osnovana 1913. godine. Winter Garden je radio do 1928. godine, kada biva zatvoren na šezdesetak godina, dok je pozorište Elgin preuređeno za prikazivanje zvučnih filmova i nastavilo sa radom. Tokom istorije ovog pozorišta, ono je još jednom zatvoreno 1987. godine, nakon čega biva kompletno restaurirano i nastavlja sa radom 1989. godine. Aktivno radi i danas.
Jedan od najpoznatijih mjuzikla koji se izvodio je mjuzikl „Mačke”, čije postere možete i danas videti na zidovima ovog pozorišta. Pored popularnih mjuzikala poput ovog, u pozorištu Elgin 1994. održana je premijera Napoleonovog mjuzikla koji je dobio veoma pozitivne reakcije publike. U narednim godinama ovo pozorište je bilo dom mnogim drugim izvođenjima, što i danas nastavlja da radi. Ukoliko odlučite da ga posetite, na repertoaru ćete naći jedan od najdugovečnijih hitova mjuzikla Brodveja pod nazivom „Rock of Ages“, kao i mnoge druge. Pozorište je velikog kapaciteta i može primiti oko četiri hiljade gledalaca, a kada je u pitanju cena karata, raspon može biti od 40 do 140 dolara, u zavisnosti od pozicije sedišta i termina.
Kada govorimo o arhitekturi, nema sumnje da je ovo jedno od upečatljivijih primera edvardijanskog doba. Winter Garden je skrojen da izgleda kao botanička bašta koja cveta tokom cele godine. Ovo pozorište oživljavaju akvareli na zidovima, lampioni na plafonu koji predstavljuju zvezdano nebo, i osušeno bukovo lišće koje visi. Sa druge strane, Elgin pruža veličanstvenu i elegantnu atmosferu koja se ogleda u mermernim stubovima, zlatnoj kupoli, crvenim sedištima i tepisima.
S obzirom na godine postojanja ovih pozorišta, kao i na izgled koji sam po sebi izaziva mističnost, za njih se vezuju mnoge zanimljive priče poput priče o duhovima. Jedno interesantno predanje o pozorištu Winter Garden je priča o duhu po imenu Sem. Ubrzo nakon rekonstrukcije pozorišta, zaposleni i volonteri čuli bi muziku kada bi prolazili hodnicima pozorišta. Njima se činilo da muziku koju čuju proizvodi trombon ili neki sličan muzički instrument. Muzika je dopirala iz raznih delova pozorišta u zavisnosti od doba dana. U svakom slučaju, kad god bi čuli muziku, u pozorištu zasigurno nije bilo nikoga. Vremenom su se dešavale još neke veoma neobične stvari: svetla su se palila i gasila, podignuta sedišta bi vremenom bila spuštena i obratno. Zbog svega ovoga, grupa volontera je odlučila da istraži i sazna šta se zapravo događa. Jedne večeri nakon predstave ostali su u pozorištu i u ponoć su se popeli na pozornicu. Sa sobom su poneli tablu za prizivanje duhova i postavili je na tlo. Svi smo imali prilike da gledamo na filmovima kako ova tabla funkcioniše, s toga možemo zamisliti kako je sve to izgledalo. Okupili su se oko table i upitali je da li je neko sa njima u prostoriji. Vodilja na tabli se prevukla na slova D i A (da). Njihovo sledeće pitanje je bilo da li je ta osoba muzičar, tabla je ponovo odgovorila sa D i A (da). Nakon odgovora, upitali su ovog muzičara da speluje svoje ime, na šta je tabla odgovorila sa S, E, M. (Sem). Sem je objasnio da je bio muzičar. Svirao je trombon osamdesetih godina prošlog veka i toliko je uživao u ovom pozorištu da je rešio da mu se vrati. Volonteri su bili sigurni da on nije jedini koji se nalazi u pozorištu, pa su ga to i upitali, na šta je on potvrdno odgovorio. Kada su pitali da li mogu da kontaktiraju sa njima, tabla je neverovatnom brzinom vodilju prevukla na N i E (ne).
Ontario Heritage Trust
Bile ovakve priče istinite ili ne, možemo se složiti da je svakako uvek zabavno čuti nešto tako, čemu svedoče posetioci koji su radi da čuju neke od mnogobrojnih priča. Ovo pozorište svake godine u vreme praznika Noći veštica organizuje obilazak, kada možete da saznate o mnogim interesantnim i zastrašujućim događajima, kao i da vidite mesta u pozorištu gde su se te priče navodno odigrale. Ove pozorišne ture vode volonteri, a potrebno je spremiti svega desetak dolara da biste učestvovali. Ukoliko vas ovo pozorište intrigira, a još uvek nemate u planu put u Kanadu, sajt pozorišta ima opciju virtuelnog obilaska, kroz koji možete da osetite barem delić duha ove zgrade.
