Druge večeri pozorišnog festivala „Teatar na raskršću” gledali smo predstavu „Mister dolar”, u režiji Miloša Lolića, a po tekstu Branislava Nušića. Ansambl koji izvodi ovu predstavu dolazi iz Narodnog pozorišta u Beogradu.
Predstava počinje glasnom muzikom, dok se na sceni pojavljuju likovi obučeni u raskošna odela što odaje utisak da su na savremenoj tehno žurci koja do kraja predstave neće prestati. Samoprozvani predsednik kluba, ili vlasnik lokala, sa ostalim likovima na sceni doživljavaju sebe kao ekskluzivnu elitu. Gospodin Matković, takođe deo ovog buržujskog društva, već bogat, dobija nasledstvo koje pokušava da proćerda, ali mu to ne polazi za rukom. Ogorčen ljudima koji ga okružuju i razočaran devojkom koja ga je ostavila smišlja osvetu za sopstveno zadovoljstvo. Matković saopštava eliti u klubu da je konobar Žak dobio izuzetno veliko nasledstvo u šta svi poveruju, pa i zbunjeni Žak.
Komična zavrzlama počinje ulaskom Žaka u ulogu koja mu je dodeljena, ali i transformacija u ponašanju elitnog društva prema njemu. Konobar, koga su do juče omalovažavali, sada zovu gospodin Todorović i proglašavaju ga počasnim članom njihovog društva; priređuju mu zabave, pobratime se, predlažu ženidbu…
Ipak, publika veliku pažnju posvećuje liku Matkovića koga igra glumac Radovan Vujović. Matković tokom igrokaza vodi monologe koji nas zavode, ali i zbog kojih ga mrzimo. Poigrava se moralnim načelima kojim opravdava spletku kojom rukovodi, do te mere da i nas uvlači u vrtlog emocija u kojima usled moralnosti, smernosti ali i zavisti poverujemo da ovaj stalež treba biti kažnjen.
Scenografija je sačinjena od raznobojnih svetala koja se probijaju kroz mrak koji obavija scenu tokom cele predstave. Na pozornici se nalazi piramida koja ima višeslojno značenje i ostavlja prostor za tumačenje. Jedno od njih može biti da predstavlja paravan iza koga se odvijaju mračna činjenja koje treba sakriti, što možemo i videte tokom predstave.
Muzika na sceni je prilagođena atmosferi noćnog kluba. Ipak, iako možda reditelj muzikom želi skloniti iz fokusa neke dijaloge, čini se da je publici kakofonija smetala.
Nušićevo delo pisano je u prošlom veku, uz pomoć reditelja Miloša Lolića dobija savremeni oblik i stvara se novi pozorišni život. Drugačije su ljušture, ali srž je ista. Slojeviti prikaz jednog dekadentnog društva koji nam ostavlja prostor da razmislimo da li ga preziremo ili smo deo njega.
Foto: Narodno pozorište Niš
