Početkom oktobra u Narodnom pozorištu u Nišu premijerno je izvedena predstava pod nazivom „Pogovor” po tekstu Nebojše Romčevića, a u apaptaciji i režiji Spasoja Ž. Milovanovića.
Predstava „Pogovor” je koprodukcija Narodnog pozorišta u Nišu, Beoarta iz Beograda i Narodne biblioteke Budva. Nastala je po tekstu „Ogovaranje” Nebojše Romčevića, koji je adaptiran i kao takav dobio svoj pozorišni život.
Gledajući ovu predstavu omogućeno nam je da hodamo cipelama mnogih glumaca koji su koračali pozorišnim daskama u periodu kraja 19. i početka 20. veka ali i da, u tim istim cipelama, osetimo sve one koji su bili pre, posle njih i one koje tek dolaze, jer vreme prolazi, a cipele ostaju iste.
Kroz predstavu videli smo kako se društvo odnosi prema pozorištu, ali i obratno. U epicetru priče nalazi se lik Bogoboja Rucovića, a ono što je karakteristično je odustvo njegovog lika na sceni. „Čitava je istorija veliko ogovaranje prošlosti i onih koji su nas doveli ovde gde smo. Zato u ovom komadu nisam ni uveo Bogoboja na scenu, jer trag o njemu su ostavili drugi, dobro-ili-zlonamerni, uvek subjektivni, uvek govoreći o sebi povodom drugih. Tako je i ovaj komad još jedno ogovaranje Bogoboja Rucovića, budvanskog glumca koji se na beogradskoj sceni kajao zbog svojih životnih izbora”, navodi pisac Nebojša Romčević.
Predstava predstavlja ciklus koji počinje scenom sahrane glavnog lika, čime se i završava. Na sahrani su svi poznanici, kolege, ljubavnice… Rucovića. Ujedno se pravi simbioza između mikroskosmosa i makrokosmosa, gde se pojedinac i društvo suočavaju oči u oči. Čitava predstava kroz neku vrstu metaforične metamorfoze poprima oblik metapredstave, te sama kritika ostavljena je prisutnima, kako na sceni tako i publici. Odsustvo glavnog lika daje mogućnost i slobodu piscu da njegovu slojevitost potpuno ogoli, dok na sceni ne ostane samo - čovek. Čovek čija je ličnost izmeštena iz okvira istine i kome je dodeljena uloga u kojoj može ali i ne mora da učestvuje, jer je već stvoren prikaz njegove stvarnosti i postojanja u kojoj on sam nije važan.
Likovi na sceni sve vreme razgovaraju o Bogoboju, kroz šta upoznajemo njih same. Prikazano je društvo koje gura ljude u neodgovarajuće kalupe, unapred prosuđuje i presuđuje i na kraju obeležava. Prisutnost motiva koji su svojstveni i današnjem društvu pokazuje da su obrasci čvrsto ukorenjeni, a reditelj nas na to podseća često tokom predstave.
Predstava je obojena humorom, što je privuklo posebnu pažnju publike, iz koje smo mogli čuti osmehe tokom cele predstave. Čini se da su gledaoci zaista uživali, čemu svedoči aplauz i ovacije koje je dobio ansambl ove predstave.
Foto: Narodno pozorište Niš
