„Pozorište bi trebalo da bude avangarda i korektor društvene realnosti.“

Dušan Petričić

Dušan Petričić

Zanimanje: Karikaturista i ilustrator

Mesto stanovanja: Beograd

Biografija:

Dušan Petričić rođen je 10. maja 1946. u Beogradu. Diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu i jedan je od najznačajnijih ilustratora i karikaturista na našim prostorima.

Književnica Kejti Stinson i on 2014. godine osvojili su Kanadsku nagradu u oblasti dečje literature kao autori knjige Čovek sa violinom.

1. Kada ste poslednji put bili u pozorištu?

Gledao sam proletos "Tartifa", Igora Vuka Torbice, u Somborskom narodnom pozorištu.

2. Koju predstavu preporučujete od onih koje ste pogledali u poslednje vreme?

Izdvojio bih dve, pomenutog "Tartifa" i "Zašto je poludeo gospodin R" u JDP-u.

3. Koliko često i sa kim najčešće idete u pozorište?

Relativno redovno idem u pozorište, sa svojom ženom Draganom. Malo smo proredili, prvo je bio letnji raspust, a od početka nove sezone nismo stigli da se organizujemo.

4. Ko su Vam omiljeni glumci/glumice i reditelji/rediteljke?

Od glumaca – Hana Selimović,  Boris Isaković,  Jovana Gavrilović,  Dragan Mićanović, a od reditelja – Igor Vuk Torbica, Ana Tomović,  Egon Savin, Iva Milošević

5. Prema Vašem mišljenju, koja je društvena uloga pozorišta u današnjem društvu? 

U svakom društvu, a ne samo našem današnjem, pozorište bi trebalo da bude neka vrsta društvene avangarde i korektor pogrešne i posrnule društvene realnosti. Danas je ta realnost do te mere trula da se, čast izuzecima, pozorište teško bori za svoju pravu i tačnu ulogu.

6. Da imate priliku da nacrtate poster, koju biste predstavu odabrali?

RAZBIJENI KRČAG, Hajnriha fon Klajsta

7. Kome je danas namenjena karikatura i da li, dok crtate, naslućujete kakve će reakcije biti?

Namenjena je, prvo, onima koji su mi glavni junaci, dakle lažnim političarima, da ih kinji, nervira i izbacuje iz takta, zatim čitalačkoj publici, tj. javnosti, koja je željna iskrene i hrabro izgoverene poruke,

i na kraju, meni samom, kao jedino efikasna autoterapija u ovim mučnim vremenima u kojima živimo.

8. Po Vašem mišljenju, da li karikaturu intenzivnije doživljava onaj ko je na njoj ili onaj ko u nju gleda? Da li je isto i sa satirom? 

Ne bih mogao da dam precizan odgovor. Verujem da je i jedni i drugi dovoljno intenzivno doživljavaju.

9. Da možete jednu svoju karikaturu da pretvorite u dramski tekst, koju biste odabrali? Karikature je umetnička forma koju je apsolutno nemoguće pretočiti u dramski tekst. Vrlo je sažeta i izuzetno precizna u izrazu.

Konzumira se, praktično, u jednom trenutku i nema prostora za dužu priču. Srećom. Da je drugačija, verovatno se ne bih time bavio.

Petričića u HuPikon upisala Emina Ignjatović

Foto: Noizz.rs