„Površnost koje nosi doba u kome živimo nonšalantno se ušetala i u pozoriše“

Marko Anđelković Naopak

Marko Anđelković Naopak

Zanimanje: Muzičar

Mesto stanovanja: Niš

Biografija:

Marko Anđelković rođen je 1986. u Nišu, tamo je završio Elektrotehničku školu „Nikola Tesla". Godine 2010. sa Nemanjom Nedeljkovićem Nemusom osniva hip-hop bend Stereo Banana, koji svoj muzički pravac - mešavinu regea, hip-hopa, brejkbita i fanka, karakteriše kao „kungfuzija". Iza njih su dva studijska albuma „Šijemo sambu" (2013) i „Munje nebeske" (2015). Pored specifičnog muzičkog izraza karakterišu ih društveno angažovani, ali vrlo često duhoviti tekstovi, čiji je autor upravo Marko. Paralelno sa radom u bendu, Naopak gradi i solo rep karijeru, te je takođe izdao dva albuma: „Vynil grad" (2019) i „Spontano oponašanje" (2012).

1. Kada si poslednji put bio u pozorištu?

Početkom godine. Gledao sam predstavu Lekcija. Prvi put sam prisustvovao kamernom izvođenju. Potpuno drugi doživljaj.

2. Koju predstavu koju si pogledao u poslednje vreme preporučuješ?

Prošle godine sam gledao "U čije ime", to mi je ostavilo baš jak utisak.

3. Koliko često i sa kim najčešće ideš u pozorište?

Ne idem previše često, ne umem baš sad to da pretvorim u brojke. Idem sa prijateljima, par puta sam iš'o i sa porodicom, ali najviše volim da idem sam.

4. Ko ti je omiljeni glumac/glumica ili reditelj/ka?

Slobodan Perović, Slobodan Aligrudić, Branimir Brstina, Mira Stupica... Mislim da nisam pogledao dovoljno komada da bih mogao da kažem ko mi je omiljeni pozorišni reditelj. Što se filma tiče volim filmove Džona Frankenhajmera i Bilija Vajldera.

5. Prema tvoj mišljenju, koja je društvena uloga pozorišta u današnjem društvu?

Nažalost skoro pa nepostojeća. Mislim da je površnost koje nosi doba u kojem živimo nonšalantno ušetala i u pozorište. Često se maši sa odabirom tekstova, toleriše se polutalenat, a malo mi se čini i da se pozorišni radnici zadovoljavaju prosekom. O političkim kadrovima i ostalim vrhunskim bezobrazlicima neću da trošim reči.

6. Kakvi kulturni događaji, po tvom mišljenju, nedostaju jugu Srbije? Koje od postojećih manifestacija rado posećuješ?

Ne nedostaje nam ništa. Imamo Nišvil, imamo Nimus, imamo pozorišni festival, imamo festival glumačkih ostvarenja. Možda treba da se razmisli o nekim novim dešavanjima koja bi se izmestila iz centra grada. Treba ljudima kultura da se poturi ispred nosa.

7. U pesmama „Lako je prutu da se sokoli”, „Vodokradice”  i u drugim tekstovima baviš se važnim temama od društvenog značaja. U kojoj meri poruka koju želiš da preneseš zaista i dopire do publike?

Stvarno ne znam šta da ti odgovorim na to. Ne postoji sprava za precizno merenje. Moj lični utisak je - ne dovojlno, jer ljudi čuju stvar, zapevaju, dignu ruke, ispucaju se i sutra se probude, a sve je ostalo isto kao i juče. Kritika je potrebna, ali akcija je ključna.

8. Prema tvom mišljenju, koja je povezanost između tradicionalne i urbane kulture?

Dualizam je iluzija. Sve je to ista stvar, samo ljudi vole da daju imena stvarima jer je tako lakše da se razgovara.

9. Koje su prednosti, a koje mane pisanja stihova/repovanja na dijalektu?

Zabrinjavajuće je koliko puta sam dobio ovo pitanje a opet nemam spreman odgovor. Ja mislim da dosta razmišljam, ali bih rekao da o toj konkretnoj temi ne razmišljam stvarno nikad. To je tako kako jeste i kako će neko da reaguje na to, isključivo je njegova stvar, a kako će kritična masa da prihvati, to je isključivo stvar nekog trenutno manje ili više prećutnog trenda.

10. Da li si bio primoran da otkažeš neke koncerte u prethodnih par meseci i kako je na tebe uticalo pomenuto stanje u kreativnom smislu?

Morao sam da otkažem sve koncerte, kao i svi drugi. Imam sreću da imam opremu za rad kod kuće, pa sam mogao da snimam tokom policijskih dana i noći. Nisam primetio neki sad preveliki napad nadahnuća, ali ni neku stvaralačku krizu. Standardno sam nasumično inspirisan.

Marka u HuPikon upisala Ines Mistakidis