U ovom intervjuu, sasvim nenamerno, ali neminovno, prepliću se muzika i pozorišna umetnost koje stvara Julija Petković, ponekad pod svojim imenom, a ponekad pod pseudonimom Duda Buržujka.
Juliju srećemo na pozorišnim scenama: u „Galebu“ Narodnog pozorišta Sombor, u Narodnom pozorištu u Beogradu u „Majstor i Margarita“, u predstavi „Ko igra Sonju Savić“ Gradskog pozorišta Čačak, kao i u „Sjaj zvezda na plafonu“ u Malom pozorištu „Duško Radović“, ali i u mnogim drugim predstavama. Paralelno sa tim, nastupa i predstavlja svoja autorska dela, koja neretko objavljuje i na Instagramu, a ove godine prvi nastup ima 23. januara u Galeriji Polet.
A šta Julija misli o popularnosti Dude Buržujke, društvenim mrežama i prividu koji one stvaraju, kao i o pozorišnoj umetnosti čitajte u sledećim redovima.
Pozorišna umetnost je tvoje polazište koje se neprestano prepliće sa stvaranjem muzike i tekstova. Šta je za tebe suština umetnosti koju stvaraš?
Ne znam i to me pokreće. Ima veze sa istraživanjem i ličnim razvojem. Ima veze sa izlaganjem i traganjem.
Kako pristupaš muzičkoj interpretaciji kao Julija, a kako kao Duda Buržujka?
Uglavnom se sve vrti oko toga da se zabavim. I da se drugi zabave. Da stvorimo nešto tu gde smo i sa onim što imamo. Stalno menjam formu takođe iz potrebe da nađem nešto što će me najviše zabaviti. Trenutno nastupam samo sa gitaristom i uvodim instrumente koje ja u toku nastupa sviram. I to je promenljivo, ali se opet svodi na istraživanje. Autoironiju i sarkazam. Što duže postoji Duda Buržujka to je razlika između nje i Julije manja. Odgovornost za to pripisujem okolini u kojoj obe postoje.
U predstavi ’’Ko igra Sonju Savić’’ donosiš nam gotovo rok-koncert na sceni uz muziku koju je radila Irena Popović Dragović. Kako te oblikuju predstave koje izlaze iz klasičnog dramskog okvira i otvaraju prostor za dublje slojeve interpretacije?
Ovakva vrsta predstave i procesa ne oblikuje. Tako to vidim. I to je veliki kvalitet takvih procesa. Sviram bubnjeve sve vreme predstave iako pre to nikad nisam radila. Pomerene su mi granice. Dakle istražujem i sad sam nešto novo! Mi pričamo priču. I tako vidim pozorište. Ja sam tu da svojim postojanjem, veštinama I kvalitetima doprinesem tome. Reditelj je tu da ponudi sredstva, načine, ideje, pa svi zajedničkim snagama ispričamo nešto o nečijem, u ovom slučaju životu Sonje Savić. Ova predstava je jedno od mojih omiljenih dešavanja u pozorištu!
Kako te je izgradio proces u stvaranja lika Jene i uzajamnost koju Mina i ti neraskidivo donosite pred gledaoce?
Lik Jene stvoren je u romanu. Proces mi je doneo saznanje da je kvalitetno pozorište moguće. Iskrenost u iznošenju svoje priče Juane Tidel u romanu "Sjaj zvezda na plafonu", dramatizacija Tijane Grumić koja je pratila ceo proces I nas, Damjanova posvećenost u želji da ispriča ovu priču, ne po svaku cenu, pravljenje kastinga, ekipa iz ansambla pozorišta koja je dočekala nas koje smo prošle kasting, njihova podrška, zdrava atmosfera, vera u svakog od nas – od svakog od nas, iskrenost, posvećenost, profesionalnost i ljubav dovela nas je do takve baze koju ova predstava ima i koja nam sve što vi vidite iz publike – omogućava.
Muzika je uvek bila primamljivija široj publici od samog pozorišta. Šta je ono što ti pozorišna umetnost pruža u komunikaciji sa publikom, a što ne pronalaziš u muzičkim nastupima?
Ključna je razmena i u tom smislu jednako sam zadovoljna.
Tvoja pesma „Ženska uloga" sažno je odjeknula na društvenim mrežama, upravo zbog progovaranja o degradirajućem pristupu prema ženama u filmskoj umetnosti. Koliko su društvene mreže značajne u dobijanju pažnje i otvaranju važnih tema pred širom publikom?
Društvene mreže su jedino značajne za stvaranje privida. Pa u skladu s tim i viralnost moje pesme „Ženska uloga" napravila je privid da smo svi svesni problema pa da će se i nešto u vezi sa njim promeniti. Odnosno kada je postala viralna, ja sam bila u zabludi da prepoznavanje tog fenomena donosi i neke bitne promene. Od promena desila se jedna ali vredna - nisam više u zabludi.
Zašto je nekad „korisnije" biti Duda, nego Julija?
Zato što ste i vi ispodrazumevali da je to korisnije.
Ko je Julija kad izađe iz okvira Dude Buržujke?
„To sam ja, Neda!"
