Marko Panajotović: „Post istina znači da činjenice prestaju da imaju značaj za kreiranje stavova“

Milica Amidžić
jun 2020.

Nova, post-krizna, sezona Reflektor teatra otvara se 16. juna predstavom „Muškarčine“ koja je na sceni više od osam godina. Slogan kojim se vodi ovaj nezavisni teatar više je nego direktan u predstavljanju ideje kojom se predstave vode - a od ovih mladih ljudi navikli smo uvek da dobijamo beskompromisne kritike savremenih društvenih anomalija. O idejama i dešavanjima, koje nakon COVIDa-19, nova sezona donosi publici porazgovarali smo sa novim direktorom Reflektor teatra - Markom Panajotovićem.

Otvarate novu sezonu izvođenja pod sloganom „Post istina je laž“. Šta je, prema Reflektor teatru, post istina?

Koristimo termin Post-istina kao jedan od ključnih koncepata za razumevanje problema dezinformisanja, fake newsa i propagande.

Nova sezona Reflektor teatra nosi naziv „Post istina je laž“ koji je proistekao iz predstave „Urednik“ I kao jedan od glavnih motiva te predstave. Nepoznanica je u današnjem društvu a pogotovo u medijima šta je istina zapravo i ko je kreira. Post istina znači da činjenice prestaju da imaju značaj za kreiranje stavova i za duštveno političku stvarnost.

A šta je istina i kako nju pozorište može da predoči publici?

U okviru našeg rada pokušavamo da edukujemo mlade ljude o važnosti angažovanja u društvu, i radimo sa umetnicima koju imaju šta da kažu. Pokušavamo da osvestimo sebe, izvođače naših predstava i ljude koji su u publici da istraže sebe, svoju okolinu, svet u kome se nalaze i da istraže upravo tu istinu.

Novina je i to što ste nova-stara izvođenja premestili u novi prostor - Dorćol platz. Šta sve publika može očekivati u novoj sezoni?

Mnogo novih sadržaja koje do sad nismo radili. Iskoristili smo period izolacije da istražimo svoje granice, da istražimo pozorišne mogućnosti i bavili smo se dosta digitalnim tehnologijama. Takođe imaćemo mnogo novih mesečnih sadržaja koji će biti za pripadnike i pripadnice svih generacija. Spremamo mnogo novih interesantnih stvari i za publiku i za mlade umetnike i umetnice na Balkanu. Veliko zadovoljstvo mi je što smo krenuli da radimo u Dorćol Platz-u, taj novi početak nas mnogo motiviše da nastavimo da se trudimo i da radimo što je moguće bolje.

Koronu smo preživeli uz „Veče pod Reflektorom“ postoji li šansa da ćese ovaj serijal nastavljati i u sezoni?

Veoma sam ponosan na tu emisiju, održala se 64. puta, postojao je neverovatan odgovor od strane publike na nju i sjajan odaziv od strane umetnika/ca koji su bili gosti u njoj. To je bila naša rezilijentnost i nismo želeli da reprodukujemo samo stvari koje smo do tada uspešno radili, nego smo želeli da pravimo nova pozorišna iskustva. Veoma se radujem što ćemo tek da predlažemo jedni drugima ideje i osmišljavamo kako ćemo da nastavimo serijal. To osmišljavanje je najlepši deo posla i procesa.

Poslednja premijera Reflektor teatra - predstava „Urednik“ govori upravo na ovu temu. Na koji način je ova predstava direktno upiranje prstom u medijske neistine

Novinarstvo se danas suočava sa sve većim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, nesigurnošću rada, ugrožavanjem bezbednosti i mnogim drugim problemima a mi kao aktivisti i društveno odgovorni građani, ne možemo da sedimo skrštenih ruku. To je naš vid borbe za stvaranje zdrave razmene informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva.

Reflektor teatar je deo nezavisne scene i samim tim ima veću slobodu u postavljanju gorućih društvenih pitanja na scenu. Koliko je nezavisna scena zaista nezavisna i kako u pozorištu (i umetnosti) biti zaista direktan u odnosu prema prećutanim društvenim problemima?

Mi radimo na naš osećaj i entuzijazam, gledamo da obuhvatimo teme koje su društveno angažovane a ne aktuelne samo u tom trenutku. Mislim da je neophodno da budemo direktni i bavimo se temama koje nas pokreću, koje su svakodnevne i koje su deo nas. Naša znanja i borbe činimo dostupnim svakom mladom čoveku koji je zainteresovan za umetnost, kulturu i aktiviranje u zajednici. Neophodno je da budemo direktni kroz pozorišnu magiju, jer ko će da bude, ako nećemo mi. Tako treba da razmišlja svako od nas.

Većina vaših predstava, poput „Sumnjivog lica“ i „Muškarčina“ ima dugogodišnji staž na sceni. Šta je ono što ove predstave čini dugovečnim i kako je Reflektor teatar ostao dosledan idejama kroz godine?

Konstantnim preispitivanjem, razmišljanjem, održavanjem svesti i koncentracije. Radimo sa ljudima koji u sebi imaju puno ljubavi i entuzijazma i koji bi dali svaki svoj poslednji napor za neku vrstu ulaganja u umetnost i kulturu. Napravili smo jedan specifičan radioničarski pristup pozorišnim procesima u kojima se uključuju iskustva mladih ljudi koji žive u određenoj zajednici, u publici se prepozna mnogo ljudi i osvesti kod sebe određen način ponašanja, što ima veliki značaj.

Kako je doktor postao direktor pozorišta? :)

I u glumi i u medicini sam ceo život. Imam te dve strasti i trudim se da ih spajam na najbolji mogući način. Trudim se da se bavim organizmom i čovekom kao neverovatnim bićem. Imam veliku odgovornost prema ljudima koji mi pružaju podršku, prema onima koji ulažu sebe u umetnost, medicinu i društvo u kojem žive. Trudim se da što više čitam, učim, steknem što više znanja iz što je više moguće različitih oblasti i da konstantno istražujem.



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste