Sonja Leštar : „Umetnost je alat kojim menjamo svet”

Sonja Tatić
feb 2020.

Sonja Leštar je dramska pedagoškinja, glumu je diplomirala Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Bora Draškovića, a potom i masterirala Primenjeno pozorište. Iza nje je, pored velikog broja odigranih predstava u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, i  aktivno angažovanje u društvu, poput Udruženja gluvih i nagluvih iz Novog Sada ,,Mala srećna kolonija”, zatim organizacije „Kulturanova” i RTV-a sa autorskom emisijom ,,Nesanica sa glumcima”. Takođe, osnivač je škole za kreativnost, javni nastup i glumu za odrasle pod nazivom „LunArt”, a sa svojim kolegama 2011. godine osnovala je trupu ,,Drž' - ne daj”, koja je naziv ponela po istoimenoj predstavi. Sa Sonjom smo se u punoj sali sastali povodom izvođenja predstave ,,MoBingo,  koju je realizovala sa članovima svoje škole  i razgovarali smo o tome da li umetnost može da utiče na pojedinca i šta je ono što čoveka može spasiti.

Kako se rodila ideja da osnujete školu LunArt? U pitanju je škola za odrasle bez glumačkog iskustva.

Hm... Prvo, ja sam iz Novog Sada i to mi je veoma važno za ovu priču. Kao Novosađanka .u srednjoj školi sam se bavila glumom amaterski, potom sam upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu, prešla u profesionalne vode,  a moji drugovi koji su upisali druge fakultete prestali su da se amaterski bave glumom. Tada sam shvatila da mi nemamo u Novom Sadu prostor za odrasle koji će se baviti glumom i smatrala sam da je to potrebno. A kada sam počela da pišem plan i program toga, shvatila sam da ne znam šta ću da ponudim. Zašto bi neka žena sudija želela da bude glumica? Šta ja njoj nudim? Zašto bi ona bila Ofelija, kada imamo ljude iz pozorišta koji mogu da igraju tu ulogu? U to vreme na Akademiji umetnosti se otvorio master program Primenjeno pozorište, koji upisujem i tu dobijam metodologiju rada. Tada shvatam šta kao umetnik baveći se pedagogijom mogu da pružim čoveku. I tako nastaje škola, kako najviše volim da kažem, škola kreativnosti. 

Sa kolegama ste osnovali trupu ,,Drž ' – ne daj. Režirate, glumite, pišete, takođe ste angažovani i na drugim projektima. Šta je ono što vas motiviše?

To mi je najteže pitanje. Kao mlada osoba koja upisuje Akademiju došla sam sa ciljem da budem samo glumca u institucionalnom pozorištu. Da nosim kostime, šminku i da dobijam ikebane posle predstave. Tokom studiranja glume i upoznavanja sebe, shvatila sam da to nije baš tako, ali i da mi se osnovni cilj menja. Akademija pruža paletu stvari kojima možeš da se baviš. Nije nužno da budeš samo glumac i to ne zato što nemaš priliku (jer je možda i imaš) već zato što počinju da se otvaraju novi horizonti, novi ciljevi i ideje. Sa kolegama sam došla na ideju da nešto uradimo, režiramo, da uradimo čak i neki evropski projekat, bez nekog opterećenja. Odatle je krenuo moj rad i moje angažovanje, na svim frontovima. Iako se čini da je nemoguće, zapravo je moguće, a uz dobru organizaciju nije stresno.

U predstavi ,,MoBingo  govorite o jednom široko rasprostranjenom problemu, a to je o negativnom uticajima na psihu zaposlenog čoveka.  Da li je lično iskustvo Vas ili nekoga od glumaca poslužilo kao inspiracija? Kako birate teme? 

Teme su uzete uz pomoć metoda primenjenog pozorišta, odnosno teatra potlačenih. On ima svoj sistem dolaska do tema i one jesu iskustvene. Tekst je improvizovan, ali gledamo da ako postoji neko ko ima direktan problem sa nečim, on nikada ne igra tog nekoga. Prosto ovo nije terapija da bismo znali kako sa nečim da se nosimo i to da izbegnemo, a sa druge strane da kažemo ono što imamo.

U kojoj meri danas umetnost, posebno pozorište, ima mogućnost da utiče na svest ljudi?

Samo ću reći da sam dubokog uverenja da  MOŽE!

Koliko je pozorište slobodno danas? Koliko je glumac u pozorištu slobodan?

Lično nisam osoba koja misli da joj je mesto u institucionalnom pozorištu, zaposlena za stalno. Pozorište mora da bude slobodno. Čini mi se da je trenutno autocenzurisano, ali opet ljudi ne odustaju. Svako vreme je vreme za umetnost. 

Koji je to problem sa kojim se savremen čovek susreće?

Ponekad mi se čini da se savremen čovek stalno susreće sa tim da mora da bude super! On mora da pobedi! On mora da bude najbolji, da bude najbolja verzija sebe! On nešto stalno mora. I stalno nešto juri. Stalno juri vreme. Hoće da bude i lep i bogat i zgodan i nikada mu nije dosta. Zato odlazi u neku ludost gubeći sebe.

Da li pojedinac može da promeni svet?

Duboko sam uverena, isto kao i za pozorište, da samo tako može da krene. Verujem da jedna grudva može da pokrene lavinu, a sve što je moguće u prirodi, može se i na društvo preneti.

Šta je to što danas nedostaje pozorištu?

Ideja.

Od svih predstava na kojima ste do sada radili koja vam je ostala urezna u sećanju?

Uvek ću ti reći da je to predstava ,,Drž' – ne daj”, za koju uvek rasprodamo karte. To je predstava koju radi istoimena trupa i koju je režirala Maja Grgić. Igra se već osam godina. To je predstava koja će mi zauvek ostati najvažnija i koju obožavam, kao i svaku predstavu Ljubiše Ristića u kojoj sam igrala, a pošto moram neku da izdvojim, neka to bude ,,Biciklista”. Ove predstave me ujedno i najbolje opisuju u pozorištu.

Da možete da vratite vreme i da ste na samom početku svoje karijere, šta biste poručili mlađoj sebi, a da znate sve ono što ste do sada proživeli?

Ko sam ja da sebe savetujem?  Ne bih sebe savetovala, niti bih nešto mnogo menjala. (smeh) Možda ću sutra biti pametnija, vojvoda posle bitke, ali danas mi se čini posle ovakve predstave da ne bih mnogo menjala. Malo sam i pod emocijama od toga.

Godinu 2020. ste počeli sa dve zanimljive predstave. Kakvi su vam budući planovi kada je pozorište u pitanju?

Imam mnogo planova. Nadam se da će „LunArt”do juna imati novu predstavu, iako ćemo ovu igrati u martu ponovo. Predstava ,,Drž' – ne daj” se igra i čini mi se da nikada neće ni prestati, prosto zanimljiva je tema. Nadamo se nekim novim projektima, radu sa mladima, političkom pozorištu sa mladima na razne teme. Nadam se raznim edukacijama, i za sebe i za druge. Mislim da nas to pored pozorišta isto može spasiti.

Foto: Darko Milosavljević



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste