Odgovor na ovo pitanje pokušali su da daju glumci Dramskog studija mladih Gradskog požorišta iz Bečeja, koji su početkom marta nastupili pred novosadskom publikom sa predstavom „Policajci”, u Novosadskom pozorištu, u režiji Igora Pavlovića. Predstava „Policajci” nastala je 1958. godine i prvo je dramsko delo Slavomira Mrožeka, poljskog satiričara, karikaturiste, dramskog pisca i scenariste.
Dok se na pozorišnim daskama odvija radnja predstave i u prvim minutima igranja glumci kroz svoje likove uvode gledaoce u radnju, stiče se utisak da radnja ovog komada nije nastala sredinom prošlog veka. Kako je sam Mrožek poticao iz čininovničke porodice, ne treba da nas čudi što se radnja odvija u policijskoj stanici. Scenografija je jednostavna, sa par stolica i stolova postavljenih tako da predstavljaju kancelariju Šefice koja ispituje Zatvorenika. Zatvorenik je tu dospeo zato što je odlučio da napusti svoja ubeđenja, odrekne se slobode i potpiše vernopodanički akt kojim prelazi na stranu ljudi koji slepo prate i obožavaju vlast, bez obzira koliko je ta vlast loša. Bivši borac za slobodu, poslednji je čovek u bezimenoj zemlji koji misli svojom glavom i koji je proveo u zatvoru sedam dugih godina zbog pokušaja atentata na generala i svog antivladinog delovanja. On sam kaže da je umoran od borbe i da je spreman da se povinuje i odbaci svoja ubeđenja. Sa njegovim prelaskom na drugu stranu javlja se novi problem u policiji, a to je svrha njihovog postojanja, jer su svi neprijatelji uništeni, te zato Šefica dolazi na ideju da jednog od svojih podanika zatvori kao mogućeg pobunjenika i tako osigura posao. Međutim, u prvi mah ne shvata da će nakon toga i sama početi da menja mišljenje, kao i njen podanik, koji je od nekadašnjeg najvernijeg sledbenika postao protivnik lažnih idola i neslobode.
I dok se glavna radnja odvija oko Šefice, Zatvorenika, Generala i Narednika, u pozadini su gledaoci mogli da vide pravu sliku jednog sistema kojeg je Mrožek kritikovao, a to su u ovom slučaju policijski službenici, koji ne umeju da misle svojom glavom, koji obožavaju Generala i vlast koju on predstavlja toliko slepo i sa toliko euforije, da im ništa nije bitno. Njihova nesposobnost doseže najviše granice – a to je da više ne umeju da obave uspešno ni najjednostavnije naredbe, ali to ne predstavlja problem za njihove nadređene.
Problem koji je prikazan u predstavi gotovo da uopšte nije iskorenjen. Godinama unazad slični problemi razaraju razne društvene strukture. S tim što je tema predstave i dalje aktuelna nakon više od pola veka, pravo je pitanje: Šta smo to iz prošlosti naučili? Kroz vekove ljudi su se borili za što veću slobodu, a sada je se tako lako odriču.
Kakva je to vlast koja sebi da za pravo da ukine građanima slobodu govora? I na kakvim temeljima je nastala i opstaje? Sa druge strane, važnije je pitanje kakvi su to ljudi koji bez pogovora slede takvu vlast i zašto guše sopstvenu slobodu.
U samu radnju pisac je uneo i lično iskustvo, naime, kao mladić bio je pristalica Staljinove politike, da bi nakon nekoliko godina i sam počeo da kritikuje njegovu politiku u svojim delima. Baš poput Narednika iz predstave i sam Mrožek u jednom trenutku više nije mogao da ostane nem na sve ono što se dešavalo oko njega. Zbog toga je ostatak svog života proveo u inostranstvu, kao politička izbeglica.
Glumce: Gordanu Adamov, Srđana Tomića, Nikolu Žečevića, Stefana Tomićevića, Vanju Bojović, Teodora Zdravkovića, Stasju Štrabački, Natašu Stojačić, Katarinu Milić i Marinu Spasić publika je na kraju predstave pozdravila višeminutnim aplauzom.
Foto:Klaudija Nemet
