Sava Lađarski, Keboja, Mane… samo su neke od uloga po kojima ga ljubitelji filmske umetnosti prepoznaju. Međutim, osim na ekranu, do sada smo imali priliku da ga gledamo i na pozornici Ateljea 212, Beogradskog dramskog pozorišta, Zvezdara teatra, Kruševačkog pozorišta… Jedan je od osnivača magazina „Liceulice“, ali i najglasniji (svakako i najpoznatiji) aktivista, čiji bunt proističe iz želje sa istinskom slobodom i pravdom. Dok sa nestrpljenjem iščekujemo njegove nove uloge, sa Banetom Trifunovićem smo razgovarali o obično-neobičnim temama, onima koje katkad kod čitaoca bude nostalgiju i setu, a katkad ga teraju da se duboko zamisli nad svakom reči…
Kojim stihom biste opisali svoje misli ove zime?
Sloboda je topla voda.
Jelo koje najbolje spremate.
Musaka.
Noviji domaći i/ili strani film koji preporučujete.
„Heroji radničke klase” Miloša Pušića
Kada biste mogli da vratite jednu društvenu vrednost koja se negovala u periodu kada ste odrastali, a danas je ne pronalazite, koja bi to vrednost bila?
Fudbal ispred zgrade.
Beogradska jesen ili proleće?
Uvek proleće.
Omiljena ulica u Zadru?
Kalelarga.
Susret koji pamtite.
Jedan sa Dudom Ivkovićem.
A rastanak?
Bilo ih je…
Tri reči koje, po Vašem mišljenju, najbolje opisuju slobodu.
Izbor, izbor, izbor.
Gde stanuje sigurnost?
U svakom čoveku.
A gde obitava bunt?
U slobodi svakog čoveka.
Za čim biste zažalili da nikad ne učinite?
Da ćutim na nepravdu.
Pesma koja Vas podseća na studentske dane.
„Ja te pjesmom zovem”, po jednoj vežbi mog kolege.
U kojim sferama svog života ste optimista, a u kojim pesimista?
Politika me uvek čini pesimistom; srećom, tu su ljudi koje volim.
Savet Vašeg oca koji pamtite, a koji se tiče glume.
„Ovo nije sprint, ovo je maraton.”
Koji pozorišni ili filmski lik je najsličniji Vašem karakteru?
U svakom valjda ima nešto moje.
Replika koja opisuje trenutno stanje u društvu.
„Sama sebi stojim na putu, pa moram da se preskačem”, G. Bihner
Koja ličnost iz prošlosti Vas fascinira?
Sokrat.
A iz sadašnjosti?
Željko Obradović.
Najveći izazov sa kojim ste se susreli do sada.
Da ostanem normalan…
Zrelost je…
Shvatiti koliko si glup.
Možemo da kažemo da smo upoznali sebe tek kada…
Shvatimo koliko smo glupi.
Žrtva dobija svoj puni smisao, samo ukoliko…
Više niko ne bude žrtva.
Kad bi Balkan imao karakter nekog pozorišnog ili filmskog lika, koji bi to lik bio?
Godo.
Miris koji Vas asocira na pozorište.
Fundus.
Da pozorišta širom regiona mogu da progovore, o čemu bi najviše pričala?
Pozorišta retko govore u poslednje vreme…
Šta nedostaje Beogradu da bi povratio svoj nekadašnji šarm?
Rock ’n’ Roll.
Kada bi ova (ili prethodna godina) imala obrise neke životinje, koja bi to životinja bila?
Zmija.
Kakvo je lice ulice?
Ono na koje ja mislim je lepo i nevino.
Kako biste voleli da se u budućnosti spominju godine u kojima trenutno živimo
Kao neki zarez između dve rečenice… prosto proširene.
Foto: Vesna Lalić (Nova.rs); Atelje 212
