Aleksandar

REČ AUTORA
Slojevita ličnost Aleksandra Velikog, vojskovođe, poluboga, ljubavnika, osvajača sveta, otvara različite mogućnosti u dramaturškom pristupu. Aleksandra čine ljudi koji ga okružuju. Oni ga prave Velikim, stalno ga uzdižu (navodno su svi klečali kada bi on prolazio). I sam je bio uveren da je sin Boga. Moj pristup podrazumeva da ga ljudi čine boljim, jačim. Živeo je između ratova. U tom periodu je vladao mir, ali je njega konstantno pratio nemir. On ga je i vodio u novi rat. Ključna reč koja ga karakteriše je nemir. Nije on birao svoj život. Aleksandar je veliki melanholik, gladan je znanja i stalno traga za nepoznatim. U isto vreme je i emotivan i hladan, odlučan i radikalan. Od malih nogu je pokazivao te crte karaktera. Sve što je radio bilo je sa mnogo strasti, i ratni pohodi i ljubavne veze. Možda pomalo pričam i autobiografsku priču...
Odlučio sam da svetsko praizvođenje bude baš u Beogradu, pre svega zbog značaja imena Aleksandra Velikog za ovo područje. Ne govorim o potencijalu ansambla, o tehničkim mogućnostima pozorišta. Mislim na slovensku dušu, nemir u srcu koji vlada u ovdašnjem narodu. Beogradski ansambl je spontano reagovao na muziku iz predstave. Njihov senzibilitet mi govori da mogu da dožive i ožive moje ideje. Izuzetno je važno sa kim ćeš da deliš svoj san... Aleksandrove ideje su preteča globalizacije, velike Evrope bez granica. Nije osvajao teritorije, već srca ljudi. Ovdašnji ljudi to osećaju, vlastiti nemir prepoznaju u njemu. Zato sam ja ovde...