Boemi

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Boemi

Premijera: 21. Jun 2000.
Pisac: Đakomo Pučini, Režija: Predrag Protić

Igraju:

Rodolfo -  Nikola Kitanovski / Dušan Plazinić 
Marsel - Zoran Aleksandrić / Goran Gligorić 
Šonar - Vladimir Andrić / Vuk Matić 
Kolin - Nenad Jakovljević / Boris Petronje 
Mimi - Višnja Pavlović Drakulić / Jasmina Trumbetaš Petrović 
Mizeta - Ana Rupčić / Dragana Radivojević 
Benoa - Velizar Maksimović / Miodrag Matić / Branislav Kosanić 
Alsindor - Miodrag Matić / Branislav Kosanić 
Carinik - Aleksandar Stamatović 
Parpinjol - Časlav Bogoinski / Ljubodrag Begović 

Dirigent: Bojan Suđić, Scenograf: Boris Maksimović, Kostimograf: Ljiljana Dragović



Godine 1920, 16 maja, kada je prvi put izvedena opera Boemi (Čergari) u Beogradu, uveliko je trajala rekonstrukcija ratom opustošene zgrade Narodnog pozorišta. Tako stvarni početak velikog uspešnog puta beogradske Opere spada u prve godine rada Manježa, sale za jahanje prilagođene pozorišnim potrebama. Ova opera će se, sa prekidima, održati na repertoaru sve do okupacije. Ako je verovati podacima sa sačuvanih plakata, poslednji (109. put) izvedena je 15. marta 1941. godine. Režija je bila poverena Evgeniju Marijašecu, a dirigent je bio Stevan. K. Hristić. Glavne ženske uloge pevale su Ada Poljakova i Olga Stefanović. U ulozi Mimi pojavljivala se i čuvena Liza Popova. Lepa su sećanja Mate Miloševića, koji piše: „Bilo je u toploj atmosferi nekadašnjeg Manježa trenutaka koji se ne zaboravljaju. Na jednoj predstavi Boema, u poslednjem činu, propala je postelja na kojoj je ležala umiruća Mimi. Razlog za smeh, ali Mimi je bila obožavana Liza Popova. Ertl, Marsel, brzo se snašao i postavio dve stoličice. Ležeći na tim stoličicama, Popova je, činilo nam se potresnije nego ikada, otpevala i odglumila celu scenu umiranja. Na aplauze nije htela da se pojavi, ljuta, smatrajući da joj je scena propala, a naši aplauzi pretvorili su se u demonstrativne ovacije, pretpostavljali smo da je nekome palo na pamet da sve to podmetne Popovoj iz pakosti. Jedva su uspeli da nas odstrane iz gledališta.” Sledeća (druga) postavka Boema bila je u vreme okupacije, tačnije, 18. aprila 1942. godine, pod dirigentskom palicom Hansa Hernera u režiji Nikole Cvejića koji se pojavljuje u ulozi Marsela. Ostale uloge izvodili su Vladeta Popović, Jovan Stefanović, Žarko Cvejić. Mimi i Mizeta bile su Zlata Đunđenac i Nadežda Stajić. Dekor je rađen po nacrtima Miomira Denića, a kostimi po nacrtima Mice Babić. Interesantno je da ni ova, druga postavka BOEMA nije premijerno izvedena u zgradi Narodnog pozorišta, stradaloj u šestoaprilskom bombardovanju, već opet - u Manježu. U tek oslobođenom Beogradu, 16. marta 1945. Boemi su ponovo na sceni Narodnog pozorišta. Više kao obnova prethodne postavke iz 1942. nego kao prava premijera. Boemi izlaze pred beogradsku publiku pod dirigentskim vođstvom Davorina Županca i sa Aleksandrom Marinkovićem, Petrom Obradovićem, Božidarom Mitrovićem, Anicom Stojanović i Darom Stojaković u glavnim ulogama. Kostimi su i ovoga puta bili povereni Milici Babić Jovanović. Tri decenije kasnije, 11. decembra 1976. Boemi se ponovo premijerno igraju na sceni Narodnog pozorišta. Predstavu je režirao Borislav Popović, dirigovao je Borislav Pašćan, scenograf je bio Petar Pašić, a kostimograf Ljiljana Dragović. Ekipa mladih, talentovanih izvođača tumačila je svoje pariske vršnjake: Rodolfa - Predrag Protić, Šonara - Goran Gligorić, Marsela - Zoran Aleksandrić, Kolena - Nebojša Maričić. Glavne ženske uloge uspešno su pevale Gordana Jevtović (Mimi) i Olga Đokić (Mizeta). Predstava se dugo održala na repertoaru i slobodno možemo reći, kako su i kritičari isticali, da se na Pučinijevim delima, pogotovo na Boemima obrazovao ukus naše operske publike.