Čekajući Godoa

U drami Čekajući Godoa, kao i u većini Beketovih dela, likovi su u poznim godinama. Zatičemo ih u njihovim padovima, kada je vrhunac snage i elana odavno prošao. Umorni, trošni, usamljeni, suočavaju se sa večitim pitanjima. Ali šta se dešava ako Vladimira i Estragona zamislimo na sredini treće decenije života? Tada uzrok njihove obamrlosti i iscrpljenosti ne može biti zub vremena.

Moja generacija svoju mladost provodi u preobilju informacija i nadražaja, prezasićena strahovima, stresom i anksioznošću. Fantazija o izolaciji od sveopšte buke savremenog sveta postaje nam sve bliža, i podseća na odvajanje od civilizacije koje biraju Vladimir i Estragon.

Ovom predstavom pokušali smo da prikažemo poziciju naše generacije, koja i dalje traži svoje mesto u svetu. Čvor problema današnjice toliko je zamršen i nepregledan da se čekanje razrešenja ponekad čini kao agonija, a ponekad kao put ka samos...