Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Dama s kamelijama (drama)


7.7

Broj ocena: 3;




Dama s kamelijama (drama)

Premijera: 01. okt 2013.
Pisac: Aleksandar Dima Sin, Režija: Jug Radivojević

Igraju:

Margarita Gotje - Marija Vicković
Arman Dival - Miloš Biković
Žorž Dival - Nebojša Dugalić
Pridans - Stela Ćetković
Nanin - Kalina Kovačević
Varvilj - Dimitrije Ilić
Gaston Rije - Aleksandar Đurica
Grof De Žire - Slobodan Beštić
Nišeta - Milena Đorđević
Gustav - Lepomir Ivković
Olimpija - Bojana Stefanović

Korišćen prevod: Dušana L. Đokića, Autor adaptacije: Željko Hubač, Dramaturg: Spasoje Ž. Milovanović, Muzika i aranžmani: Kornelije Kovač, Scenograf: Boris Maksimović, Kostimograf: Bojana Nikitović, Scenski pokret: Igor Damnjanović, Scenski govor: Dijana Marojević Diklić, Asistent reditelja: Daniela Todorović, Asistenti kostimografa: Ivana Mladenović, Marija Marković, Ivana Rakić 



Tragedija propale devojke, žalosna istorija nesrećne ljubavi ove, već se skoro kroz pedeset godina na svršetku petoga čina jednodušno oplakuje, oplakuje suzama najrazličitijih jezika svetskih, oplakuje suzama iz očiju bez razlike pola i starosti, oplakuje na pozornici, jer se u životu Margaritama za pravo ne daje. Moglo bi se slobodno reći, da je ovo najoplakivanija drama devetnaestoga stoleća. (...)
Stariji obrađivači teme o pokajanoj bludnici imali su pred očima sasvim obratnu tendenciju. I u poznatom romanu Manon Lesko (Prévost d’ Exiles, – 1733.), i u Kurtizankama (Palissot, – 1775.) propadaju ovakve grešnice, pored sve njihove probuđene čiste ljubavi. Pre Gospođe s Kamelijama, davana je (1848.) Ožijerova komedija L’Aventuriere, pa čak se i tu još izvodi na pozornicu kurtizanka, koja hoće da se popravi, ali je društvo ne prima. Viktor Igo je prvi pokušao i umeo da probudi simpatije za svoju Mariju Delormovu. Njemu se dakle ima pripisati početak čitave navale od gospođa sa i bez kamelija, koje bi iz brodoloma svoga burnoga života htele da spasu preostalo parčence čista srca. Tek je surovi pištoljski metak, koji je oborio Olimpiju u Ožijerovoj drami Olimpijna udadba (1855.), učinio kraj ovoj lažnoj dirljivosti. Pa i Dima je docnije promenio mišljenje, koje je zastupao u svojoj prvoj drami, i prema grešnicima ovake vrste bio je posle uvek strog sudija. Umetnička vrednost Gospođe s Kamelijama ne leži, dakle, u samoj ideji, koju pisac obrađuje, nego u epizodama punim života i u smelo skiciranim pojavama iz pariskog polusveta.

Anonim, Gospođa s Kamelijama,  „Pozorišni list“ (urednik Branislav Đ. Nušić), br. 32 i 33,
Izdavač Narodno pozorište u Beogradu, 1901.