Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Don Paskvale


Predstava trenutno nije na repertoaru
0.0

Broj ocena: 0;




Don Paskvale

Premijera: 12. apr 2008.
Pisac: Gaetano Doniceti, Režija: Saša Gabrić

Igraju:

Don Paskvale - Dragoljub Bajić / Vuk Matić 
Doktor Malatesta - Vladimir Andrić / Predrag Milanović 
Ernesto - Dejan Maksimović / Ljubomir Popović 
Norina - Sofija Pižurica / Dragana Tomić / Ivanka Raković / Gabrijela Ubavić 
Notar - Sveto Kastratović / Nebojša Babić 
Trubač - Vladimir Jovanović 
Balerine, manekenke, glumice, pevačice, foto-modeli - Ivana Glišić, Milena Ivić, Silvija Džunja, Ivana Savić, Dušanka Đorđević, Ansambl „Vagabundo“ Igor Lazarević, Aleksandar Paunović, Dušan Slijepčević 

Dirigent: Alesandro Sanđorđi / Zorica Mitev-Vojnović, Reditelj: Saša Gabrić, Scenograf: Boris Maksimović, Kostimograf: Marina Medenica, Koreograf: Isidora Stanišić



Donicetijev Don Paskvale i po tekstu, i po ličnostima, i po muzici, i najzad po izričnoj i utvrđenoj tradiciji, zamišljen je kao stvar lakoga, kaćiperskoga, blistavoga rokokoa. Onaj sladostrasni smešni starac iz Molijera koji hoće da je na silu mladoženja; pa lukavosti ljubavnoga para koje potiču iz jedne blistavo i naivno podmlađene Commedia dell arte; najzad stalni osmesi muzike, čipkasti orkestar, trileri, ironična podvlačenja (...)
Umesto rokokoa, zamišljen je dekor i kostimi iz ranoga širokoga renesansa, koji se tek iščaurio radosno iz teških okova zlurade i fantastične gotike. Linije široke, svežina stila koji se javlja i osvaja: sve to u krajnjoj suprotnosti sa muzikom, koja iz svakoga takta struji: slatko nameštena, pretrpana bezbrojnim ukrasima, zamrla u večnost svog osvojenog mudrog blaženstva. Ali ima draži taj kontrast, ima suptilnosti u tom kontrapunktu ljudi i onoga iz čega ljudi izviru; u toj opreci nevidljive muzike sa vidovnim prizorom. Opravdanje se može dati još ovako: htelo se, za slatku melodiju Donicetija da nađe većma italijansko doba, onaj renesans koji je u našim umovima vezan za Italiju neraskidnim reminiscencijama. I taj renesans odgovarao bi idealu Donicetijevog osnovnog nadahnuća, mada bi bio u sukobu sa slučajnostima rokoka u koje je Doniceti, prosto silom okolnosti, ubacio svoju početnu nimalo rokokosku inspiraciju. Lep i sladak je taj susret ispao, i muzika se baš za to milo i sveže kikotala, što se nije vezala za dekor (...)

Stanislav Vinaver