Državni službenici

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Državni službenici

Premijera: 04. nov 2010.
Pisac: Ronald Harvud, Režija: Đurđa Tešić

Igraju:

Ava Vigrem - Vanja Ejdus Kostić
Dr Pamela Loford - Lidija Pletl 
Rejf Vigrem - Vuk Kostić
Ser Robert Vansitart - Ljubivoje Tadić
Najdžel Kuper - Bojan Krivokapić
Dezmond Morton - Boris Komnenić / Tihomir Stanić
Ser Moris Hanki - Nebojša Kundačina
Ser Volter Ransiman - Miodrag Krivokapić

Preveo: Đorđe Krivokapić, Dramaturg: Željko Hubač, Scenograf: Igor Vasiljev, Kostimograf: Olga Mrđenović, Kompozitor: Vladimir Pejković, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, Scenski pokret: Miloš Paunović



LAŽ KAO ISTINA
reč dramaturga
Na način za koji bi mnogi danas rekli da je utopistički, donkihotovski, Harvud u komadu Državni službenici pokreće niz pitanja koja se tiču morala, u vremenu u kojem je moral balast, posebno unutar strukture koju nazivamo – državni aparat! Sasvim jednostavnu situaciju u kojoj činovnik Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije, vlade koja u jesen 1936. godine svoje građane ubeđuje u superiornost britanske ratne mašinerije, Rejf Vigrem, dolazi do poverljivih informacija o snazi ratnog vazduhoplovstva nacističke Nemačke, koja daleko nadmašuje britansku, i odlučuje da upozori javnost na opasnost koja se prećutkuje. Dakle, tu naizgled dramski simplifikovanu situaciju, Harvud razrađuje tako da ona prerasta ne samo ličnu tragediju jednog dramaturški gledano niskomimetskog lika, već joj daje vanvremensku univerzalnost koju ona, nažalost, kroz vekove zaslužuje. 
• Koliko puta ste poslednjih godina čuli laž koju državni aparat naočigled svih, zahvaljujući upravo bezličnoj masi činovnika koji od Gogolja do danas ne menjaju šinjel, pretvara u tobožnju istinu, ideologiju koja neminovno vodi u tragediju, na čijim se razvalinama rađa nova laž zadužena da štiti interese državne oligarhije, one iste nepromenjive birokratske aždaje koja vlada u ime naroda, tako što isključivo štiti sopstvene interese?
• Koliko puta ste prećutali takvu laž?
• Koliko puta ste tu laž izgovorili pred drugima, predstavljajući je i sami kao istinu?
• Gde i kada ste počeli potragu za argumentima kojima biste lažnu istinu odbranili u polemici u kojoj ste se osećali moralno inferiorno?
• Kada ste prestali da se osećate moralno inferiorno?
• Kada ste poverovali u laž?
• Da li se vaše osećanje superiornosti temelji u zdravom razumu?
• Šta je sa vašim razumom?
Pozorište, moguće je, nema tu moć da menja svet, ali mi pozorištnici verujemo kako je teatar značajan katalizator neophodnog procesa menjanja čovekovih svetonazora i vraćanja sebi. Ako neka od gore postavljenih pitanja počnu da vas se tiču pošto odgledate predstavu Državni službenici, onda ćemo biti za jednu ljudsku dušu srećije društvo. Eto, mi u to verujemo...
Željko Hubač