E, ne dam, bre!

Reč reditelja:

U vremenima kada je reč "patriotizam" do te mere potrošena da prelazi u svoju suprotnost i osećam je skoro kao nepoznanicu ili neki sinonim, a podsetiću da ta vremena živimo, i da smo ovom i ovakvom patriotizmu savremenici, jedino časno je, "krenuti od početka" i točak vremena vratiti unazad. Prisetiti se. 

Iako sam rečenicu, u kojoj Samjuel Džonson tvrdi da je "patriotizam poslednje utočište hulja", shvatila na pravi način ipak, zabolela me je. I osetila sam da sam dužna. Dužna porodici, prijateljima, svojim profesorima, planini Rudnik na kojoj sam odrasla, reci Kolubari pored koje sam stasala, mojim precima... Ali najviše onima kojima ništa pošteno i vredno nismo ostavili u nasleđe, jer smo i sami kratkog pamćenja. 

Ovu režiju posvećujem mlađima od sebe, deci koju nemam, a koja su ipak moja, onima koji su zalutali, onima koji su zbunjeni, onima kojima treba snaga...