Elektra

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Elektra

Premijera: 25. dec 2016.
Pisac: Danilo Kiš, Režija: Iva Milošević

Igraju:

Elektra NADA ŠARGIN

Orest  MARKO JANKETIĆ

Pilad PAVLE JERINIĆ

Zidar ALEKSANDAR ĐURICA

Strofije BRANKO JERINIĆ

Egist DARKO TOMOVIĆ

Klitemnestra DUŠANKA STOJANOVIĆ GLID

Hor: Mina Nikolić*, Bojana Đurašković*, Joakim Tasić*, Dragan Sekulić*

Muzičar Vladimir Pejković

 

Scenograf GORČIN STOJANOVIĆ Kostimograf BORIS ČAKŠIRAN  Kompozitor VLADIMIR PEJKOVIĆ Scenski govor LjILjANA MRKIĆ POPOVIĆ Izvršni producent IVANA NENADOVIĆ  Organizator NEMANjA KONSTANTINOVIĆ



Elektra (po Euripidu) nastala je 1968. (premijerno izvedena u Ateljeu 212, 12. novembra iste godine). Pod prigodnim naslovom Elektra 69 prikazana je izvan konkurencije na trećem BITEF-u, 4. septembra 1969. Time je označen i kraj Kišove saradnje sa Ateljeom 212, započete 1965. Iz iskustva koje je stekao kao dramaturg nastale su tri njegove televizijske drame („Noć i magla“, „Papagaj“, „Drveni sanduk Tomasa Vulfa“) i dramatizacija pripovetke „Grobnica za Borisa Davidoviča“. To je, uz Elektru, ceo Kišov dramski bilans, kojem treba dodati velik broj prevoda dramskih tekstova (Kornejev Sid, Molijerov Don Žuan, Miseova „dramska poslovica“ Ljubavlju se ne igra, dramatizacija Sadove Filozofije u budoaru, Poslednji dan na smrt osuđenog Ž.-I. Tiserana, Labišova Kasica-prasica, Fejdoova Mačka u džaku, Sartrove Trojanke i Forlanijev Rat i mir u kafani Snefl). Dovoljan dokaz „ljubavi prema pozorištu“ o kojoj je, sudeći po beleškama iz 1978 (videti Skladište), nameravao da piše.

O samom povodu da napiše Elektru, o dramaturškim zahvatima i jezičko-stilskim rešenjima, govori sam Kiš u belešci „O Elektri“, namenjenoj pozorišnom programu i uključenoj u ovu knjigu. I tu se nema šta dodati. Recimo samo da se dometi njegovog „slobodnog asociranja nad jednim dramskim tekstom“, kako označava svoj posao, mogu proceniti poređenjem sa Euripidovim izvornikom. Tek će se tada videti da na Euripidovoj tragičkoj shemi ne nastaje samo, po logici prenošenja u drugi jezik, samostalna pesnička tvorevina prvoga reda (iz čijeg leksičkog, sintaksičkog i ritmičkog potencijala izvire dramska tenzija), već tragedija drugačije psihološke i etičke prirode. (Promene su u njoj radikalnije, a pesnički dometi neuporedivo superiorniji od onih u Sartrovim Trojankama u čijoj je pozadini istoimena Euripidova tragedija.)