Gospođa ministarka

Gospođa ministarka,  reče Nušić, događa se u doba susreta prošloga i sadašnjeg veka. Kada bismo mogli da mu postavimo pitanje da li je očekivao da će njegovi komadi  doživeti da se izvode i na susretu narednih vekova, a i na osnovu onoga što imamo prilike da spoznamo kroz ministarku baveći se ovim tekstom, gotovo sam siguran da bi se nasmejao i sa sigurnošću potvrdio da se ništa neće promeniti i da će njegov tekst biti aktuelan. Paralele su gotovo neverovatne, rečenice koje izgovaraju junaci ove tragikomične satire su zapanjujuće slične onima koje čujemo svakoga dana oko nas, ali i opominjuće, jer zaista malo šta se promenilo. Virus vlasti koji zahvata sve junake ove priče je tako omamljujući da se čini da još uvek vlada tu među nama i da ga je nemoguće iskoreniti. Taj svet proseka koji teži da se na svoj način uzdigne i obračuna sa svim onim što ga tišti i pritiska, bez imalo obraza, bez obzira, bez samokritičnosti jasno govori o tome da i posle gotovo celih sto godina gospođe ministarke i dalje žive među nama i kroje nam sudbinu na svoj način uzimajući stvari u svoje ruke. Vlastoljublje, samoljublje, nedostatak samokritičnosti, podvođenje, špijuniranje, spletkarenje, podmetačina, inat, iznuđivanja, korupcija, sitne i krupne krađe, zelenašenje, nemoral, podsmeh, povodljivost, nerazumevanje za bližnjeg svog, to je atmosfera u kojoj se događa ova komedija, a to je atmosfera u kojoj mi i junaci koje pratimo na sceni živimo, i bez koje izgleda i ne možemo da dišemo. Pa kad već nismo uspeli da se promenimo za sve ove godine od kad nas je Nušić opomenuo, hajde da se onda čudimo i podsmehnemo sebi samima. I tako u krug. Do nekog boljeg sutra, ako nas izdrži ova zemlja koju gazimo i nebo iznad nas...  

Jovan Grujić