Hotel 88

Predstava „Hotel 88“ urađena je po holivduskom tekstu drame „Private lives“ iz 1930. godine. Adaptaciju i režiju potpisuje Staša Koprivica, a produkciju Ljubomir Dorontić. Prvu postavu predstave činili su Jelisaveta Orašanin, Tamara Krcunović, Vladimir Aleksić i Andrija Kuzmanović, da bi kasnije Jelisavetu zamenila Anđela Jovanović.

Ova komedija situacije govori o ljubavi, o realnim problemima i vrlo je bliska publici. Sandra (Anđela Jovanović) i Marko (Andrija Kuzmanović) su tek venčani bračni par koji odlazi na medeni mesec na primorje. Isto tako, Viktor (Vladimir Aleksić) i Ana (Tamara Krcunović) su bračni par koji odlazi na medeni mesec u isti hotel na primorju. Komedija situacije nastaje u onom momentu kada Ana i Marko otkriju da su u istom hotelu sa svojim novim bračnim partnerima i kada odluče da ih ipak ostave.

Likovi su izgrađeni vrlo interesantno, prilagođeni našem vremenu i mentalitetu. Meni je zaista najupečatljiviji i vrlo zanimljiv lik Sandre, lajfstajl blogerke koja pokazuje sve osobine jedne takve persone. Taj lik vrlo dozirano oslikava blogerke koje sve više počinju da se bave tim poslom misleći da ne moraju ništa da rade. Iako sam deo te sfere, ni u jednom trenutku se nisam osetila prozvanom, baš zato što su ljudi danas pomešali vrednosti i svaka druga razmažena devojka sebe može nazvati blogerkom, takvih slučajeva ima u svakoj profesiji. Sviđa mi se što se taj problem osavremenjuje i ulazi u ambijentalno pozorište. Lik Ane je neka vrsta samokritike i u adaptaciji je odlično osmišljen. Prosto je čitava predstava takva, dosta je tipiziranih predrasuda izneto na komičan način, kojima je funkcija ne da okarakterišu, već da iskarikiraju do određene mere sve ono što jedna profesija nosi sa sobom. Muški likovi su precizno izgrađeni, vrlo jasno definisani i u sebi nose niz komičnih osobina i situacija. Momenat kada se Marko i Viktor sreću i pokušavaju da se pobiju, samo zato što u takvoj situaciji tako mora, je scena koja će vas ostaviti bez daha od smeha!

U prvom planu se nalaze komične situacije različitih ljubavnih odnosa. Stari ljubavnici shvataju da ne mogu jedno bez drugog, bez obzira na to koliko je njihov odnos u nekoj meri patološki. Tako likovi upadaju u situacije u kojima se svaki čovek od krvi i mesa može zamisliti, a iz njih izlaze vrlo emotivno, ali nadasve komično. Baš zbog toga je ova priča bliska publici.

Brz način igre publiku navikava na smeh, pa se dolazi do onih mesta gde je tekst suvoparniji. Ipak, te nedostatke pokriva odlična režija. I taman u momentu kada publika sazna sve neophodne informacije, uglavnom one koje su prethodile stanju stvari koje vidi na pozornici, otvara se nova, još komičnija i još zamršenija situacija. Ova predstava nosi žive, opipljive probleme, na komičan način ih rešava pred publikom i pruža čoveku mogućnost da se poistoveti sa likovima na sceni.

Komedije ovog tipa, one koje su punoznačne i nisu isprazne, potrebne su uvek i svuda. Lično bih volela da predstavu „Hotel 88“ pogledam u svom „prirodnom staništu“ u kom je i nastala, verujem da bi doživljaj sigurno bio intenzivniji i da bih se više saživela sa čitavom pričom. Zato vam svakako preporučujem odvojite sat i po vremena i prepustite se smehu. Nije na odmet osmehnuti se ponekad.