Igrajući žrtvu

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Igrajući žrtvu

Premijera: 17. dec 2009.
Pisac: Vladimir i Oleg Presnjakov, Režija: Nikola Zavišić

Igraju:

Valja - Nenad Stojmenović 
Otac / Stric Petar / Narednik Seva - Tanasije Uzunović 
Majka / Čuvarka bazena / Konobarica - Anastasia Mandić 
Devojka Olja / Stariji vodnik Ljudmila - Milena Đorđević 
Kapetan Stasik - Slobodan Beštić 
Sisojev / Tahir Zakirov / Verhuškin - Bojan Lazarov

Preveo: Novica Antić, Scenski prostor, dizajn svetla: Nikola Zavišić, Kostimograf: Mirna Ilić, Kompozitori: Sonja Lončar, Goran Simonoski, Dramaturg: Maja Pelević, Lektor: dr Ljiljana Mrkić Popović, Asistent reditelja: Aleksandar Švabić, Scenograf asistent: Miraš Vuksanović, Dizajn zvuka: Vladimir Petričević, Vajarski radovi: Stanimir Pavlović



ČEHOV, HARMS I MONTI PAJTON
Prihvatili ste ponudu direkcije Drame da režirate komad  braće Presnjakov Igrajući žrtvu
Ponuđen k'o počašćen... Prihvatio sam zato što mi veoma odgovara, u pitanju je svojevrsna kombinacija Harmsa, Monti Pajtona, a sa druge strane ruskog dubokoumnog, emotivnog narativa, koji je sličan Čehovu. Tromeđa između njih jako prija. Volim da radim nešto što je lakrdija, odnosno komedija, ali komedija koja ima duboki smisao i značenje, utemeljeno u društvu o kojem se govori. Ovoga puta je to rusko društvo, koje je vrlo slično našem, jedino što je mnogo šire i veće. Mi smo mikro-kosmos koji odgovara situaciji o kojoj je reč u komadu. Opšti haos i opšte „razbucavanje mozga“ svakog pojedinca pred nemogućnošću učestvovanja u sistemu, socijalnom. Sve je neka teorija „razbucanog haosa“, a to je pogodno da se napravi nešto komično, ali ne komično samo radi komičnosti, već nešto što ima duboki smisao.
Da ste običan gledalac, šta bi Vas privuklo da gledate predstavu, odnosno koje su vaše preporuke?
Moja preporuka gledaocima, pre svega ženskim, je da dođu zbog Slobodana Beštića. Predstava je ultra komična, ali nije klasičan vodvilj. Ovo jeste komedija situacije, ali isto tako i satira, kritika društva. Osnovni koncept mi je haos. Reciklaža, konstantno pretvaranje, igranje, laganje i zavaravanje. Glavni junak neprekidno glumi, „zavarava“. Predstava ne traje dugo i to je dobar znak, odnosno prednost – sat i dvadeset. Biće sigurno zabavna i ne toliko duga da bi bila dosadna!
Prvi put radite u Narodnom pozorištu? Kakva su iskustva, očekivanja, ambicije? Vidite li sebe u nekom novom projektu u ovom teatru?
S obzirom da znam da je ova kuća veliki i komplikovan aparat, ja sam od početka počeo da se bavim minimalizmom, ali koji, naravno, na kraju preraste u maksimalizam. Generalno sam presrećan, jer svi sektori sa kojima sada radim su odlični, kao i svi saradnici koje imam. Presrećan sam što sam sa direktorkom Drame, Tanjom Mandić Rigonat, uspeo da se dogovorim oko ovog posla i za sada je atmosfera sjajna, a iz te atmosfere retko može da se izrodi neki promašaj. Ja nemam nekih velikih želja za ovu predstavu, očekujem da završimo onako kako smo počeli, a sve ostalo će doći prirodnim putem. A što se tiče budućnosti i mene u Nacionalnom pozorištu, maštao sam o tome, iskreno, da napravim ogromnu predstavu na Velikoj sceni za ceo ansambl Narodnog pozorišta, znači Opera, Balet, Drama, ali da predstava traje pet minuta. I da se naravno ne zna da će trajati pet minuta, već da to bude iznenađenje.

Jasmina Urošević