Kepler 452-b

Baviti se pozorištem u Srbiji, a pogotovu u unutrašnjosti, sa sobom već nosi određene kompromise. Mladi autori od početka svoje karijere u ovakvom okruženju grade i neguju svoje etike krajnje skromno. Upravo u tome je možda naša prepoznatljivost, a ja sam vam upravo naveo najgori izgovor za svoj rediteljski izraz - a to je siromaštvo pozorišne produkcije u kojoj radim i u kojoj sam odrastao.

Nadao sam se da će moja prva režija u Vranju biti u istoj zgradi pozorišta iz koje sam jula 2012. otišao na prijemni ispit. Međutim, vreme je imalo malo drugačije planove, i evo mene ipak u Vranju, u jednom alternativnom prostoru koji podražava teatar. Što je opet svojevrsni paradoks. Jer, ko je taj koji može da kaže, šta jednu zgradu čini ili ne čini pozorištem? Ja u to ne verujem. Pozorište je tu gde želimo da ga vidimo. Vi i ja smo sada pozorište, zar ne?
Ako pretpostavimo da je život jedan pa...