Ko to tamo peva

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Ko to tamo peva

Premijera: 22. dec 2004.
Pisac: Dušan Kovačević, Režija: Staša Zurovac

Igraju:

Autobus Aleksandar Ilić, Denis Kasatkin, Dejan Kolarov, Nikica Krluč, Duško Mihailović, Milan Rus, Goran Stanić, Mihajlo Stefanović, Dalija Imanić
Vojska Nenad Butorović, Miloš Dujaković, Miloš Kecman, Vladimir Panajotović, Ljubiša Peković, Nebojša Stanković
Svadba - žene Silvija Džunja, Ida Ignjatović, Ana Ivančević, Tamara Ivanović, Milica Jević, Ivana Kozomara, Olga Olćan, Ljupka Stamenovski, Smiljana Stokić, Maja Varićak
Sahrana Tamara Antonijević, Vera Blagojević, Svetlana Marković, Tanja Popović, Ružica Selenić, Jovica Mitrović, Branislav Tojagić
Smrt Anđela Đaković
Anđeo Nada Stamatović

Po ideji Ljubivoja Tadića, libreto predstave inspirisan je scenarijom istoimenog filma Dušana Kovačevića, reditelja Slobodana Šijana Koreografija i režija Staša Zurovac, Asistent koreografa Olja Jovanović Zurovac, Kostimograf Katarina Radošević Galić, Scenograf Žorž Draušnik, Dizajn svetla Staša Zurovac



Kao i film, i ovaj balet će vas nasmejati. Jezikom igre to baš i nije lako (...) Svu svoju raskošnu kreativnost Zurovac pretapa u humor (...) ostao je svoj, duhovit, silovit, koreograf koji crpi inspiraciju iz prirodnog gesta i ima vulkansku scensku energiju. Ima i goli talenat, onaj kome nisu potrebni skupi kostimi i tone dekora, ali ne može bez raskošnih igrača koje nepogrešivo bira.
Marija Janković, Vozi i...igraj, Miško!, „Viva”, Beograd, januar 2005.


Zapravo ovde je dosegnut onaj standard koji se odavno primenjuje u baletskim predstavama na zapadu: nema glavnih i sporednih uloga – svi su solisti. I, odista, mladi igrači Baleta Narodnog pozorišta su to i potvrdili (...) oni su pokazali ono što se do sada nije videlo na sceni Narodnog pozorišta. Neverovatna energija kojom je zračila predstava može se pripisati takođe inspirativnom koreografskom izazovu, novom pokretu i celokupnoj koncepciji koju je pred izvođače postavio Staša Zurovac. Aplauzi, skandiranje i povici pohvale trajali su oko pola sata...
Savo Popović, Hit iz „autobusa”, „Večernje novosti”, Beograd, 24. 12. 2004.


Bila je srećna ideja upravnika Ljubivoja Tadića da na repertoaru Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu stavi kao stvaralački izazov kultni Šijanov Ko to tamo peva, po scenariju Dušana Kovačevića (...) čarobnom rukom koreografa-reditelja ta sirova građa postala je poetična metafora tegobnog balkanskog živovanja (...)
Voki Kostić, pružio je Zurovcu muziku, remek-delo koje odiše mešavinom zanosa i ironije.

Jovan Ćirilov, Ko to tamo pleše, „Blic", Beograd, 25. decembar 2004.


Izvedba čitavog baletnog ansambla NP-a izvrsno je uigrana te podjednako uvjerljivo i u gruboj groteski i u nježnoj lirici i zaslužuje svaku pohvalu (...) nipošto kao manje važan treba istaknut i glavni adut predstave: to je glazba Vojislava Vokija Kostića koji je u nizu sjajnih brojeva (...) napravio sjajnu stilizaciju vlastite filmske glazbe, oslonivši se na njene glavne motive, među kojima je najistaknutiji neprestano ponavljajući refren Cigančića iz filma, koji više puta zapjevaju i plesači: a to je očajnička želja „da se ovo samo sneva". Želja koja je, kao što svi dobro znamo, na žalost i uzaludna.
Branimir Pofuk, Sjajna predstava za smijanje i plakanje,  „Jutarnji list", Zagreb, 29. januar 2005.


Tog 22. decembra 2004, posle ko zna koliko godina, izgledalo je da je Beograd ponovo bio glavni grad one Jugoslavije (...) balet je, kao nikad do sada, postao kulturna tema broj jedan.
Ivana Milanović, Više od igre, „Vreme", Beograd, 13. januar 2005.


Sasvim je stoga izvesno, da je ovaj balet značajno umetničko delo, da poseduje samosvojnost, moderno je u ritmu i tonu, potpuno doživljeno u autentičnoj formi, bez pristrasnosti, klasično shvaćenog i doživljenog zvuka i vrednost koja će imati svoje trajanje (...)
Za Narodno pozorište nesumnjiv i značajan uspeh, a za nas u gledalištu istinsko uzbuđenje. I značajan događaj.
Petar Volk, Od iluzije do tuge, „Politika", Beograd, 25. decembar 2004.