Kod večite slavine

Prilikom rada na komadu koji se retko, ili čak nikada nije igrao, neminovno se postavlja pitanje „aktuelnosti“. „Aktuelno“ je reč koju, verujem, ne treba ni spajati sa delima Momčila Nastasijevića. U tome je njegova snaga. „Vanvremenski“ – to već stoji. A stoji zato što se ukidanje vremena može primetiti u svakom segmentu njegovog stvaralaštva, bilo da je reč o dramama, prozi ili poeziji. Kod Nastasijevića se traga za nedokučivim. Za nečim što nije ni istorijsko, ni svakodnevno. Nastasijevićeva dimenzija je daleko od realizma i puke naracije, i ako već treba da se definiše, najpre je mitološka – ona u kojoj vreme, zapravo, i ne teče. Ono jednostavno jeste. U vreme kada je pisao dramu, Nastasijević je bio posmatran kao previše „mističan“. Posle Drugog svetskog rata je bio obeležen kao previše „pravoslavan“. U oba slučaja bio je zaglavljen u vakuumu, u nadstvar...