Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Korešpodencija


subota 26. maj 2018. u 19:30
0.0


Korešpodencija

Premijera: 01. feb 2018.
Pisac: Borislav Pekić, Borislav Mihajlović Mihiz, Režija: Gorčin Stojanović

Igraju:

Simeon Njegoš - Lupus - Branislav Lečić
Simeon Njegovan - Hadžija - Slavko Štimac
Milica Njegovan - Anica Dobra
Simeon Njegovan - mladi gazda - Joakim Tasić
Juliška Tolnaj - Jelena Stupljanin
Šamsika Tot i ostali - Branko Vidaković

Scenograf: Gorčin Stojanović, Kostimograf: Lana Cvijanović, Izbor muzike: Gorčin Stojanović, Lektor: dr Ljiljana Mrkić Popović, Koreograf: Irena Šarović, Organizator: Dragiša Ćurguz, Dramatizacija: Borislav Mihajlović Mihiz, Dizajn plakata: Slavimir Stojanović



Kaže Pekić: „Nikad nisam mario za scenu za koju se govorilo da živi zato što je sa nje dopirao zadah zagorele masti, ili se na njoj s užasavajućom monotonijom ređali izrežirani klišei koji su čoveku jasni i nepodnošljivi i u životu, a tehnika u gledalište uduvava ledenu promaju ventilatora da nam dočara zimu. Ne tvrdim da me izvesne epizode izvesnih naturalističkih, verističkih, dokumentarističkih, realističnih režija nisu uzbudile, naravno da jesu, ali se to isto može reći i za svaki odgovarajući prizor iz života. Za tako nešto nisam se morao izlagati troškovima. Jer, najzad, najbolji način da čovek gleda rđave drame jeste – život. Kad hoću da vidim dobru, ja onda idem u pozorište i gledam – Umetnost.“

Ne sme se, dakle, imati manji zahtev od ovog, pri prilaženju, ma koliko opreznom, a ipak posve zanesenom, Pekićevu delu. Ono se, uostalom, sâmo otvara, ukoliko je čovek dovoljno spreman na izazov igre. Jer, o igri je reč. Pekićeva igra s teatrom, baš kao i sva njegova literatura koja je uvek – igra, jest igra duha, igra stvaranja svetova koji, možda ili uistinu, ne postoje ili nisu postojali, ali su, svejedno stvarni. Uostalom, odavno je znano da je stvarnost pozornice stvarnija od stvarnosti. I uvek manje dosadna.

Možda zato u teatru najviše volim teatar?

Gorčin Stojanović, reč reditelja