Zvezdara teatar

O ZVEZDARA TEATRU – UMESTO RADNE BIOGRAFIJE

Zvezdara teatar je otvoren 8. oktobra 1984. predstavom Mrešćenje šarana Aleksandra Popovića, u režiji Dejana Mijača.

Još uvek trajemo.

Sve drugo je istorija.

O danima kada smo nastajali i onome što je usledilo posle, rekli su:

DUŠAN KOVAČEVIĆ: Neskrivena tajna popularnosti – uspeha Zvezdare teatra počiva na činjenici da je većina glumačkih zvezda – najboljih ili najpopularnijih beogradskih glumaca – prešla u tim sa Zvezdare, stvarajući reprezentaciju „izvođača umetničkih radova“, po definiciji Zorana Radmilovića, koji se preselio u sećanje kad je ovo pozorište rođeno. Bata Stojković, Bora Todorović, Mira Stupica, Petar Kralj, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Lazar–Laza Ristovski, Seka Sablić, Branislav Lečić, Bogdan Diklić, Ljilja Dragutinović, Milorad Mandić Manda, Branimir Brstina, Voja Brajović, Dragan–Gagi Jovanović, Lane Gutović… i još dvadesetak velikih, značajnih imena našeg glumišta, ostavili su, što bi se nekad reklo, „neizbrisiv trag“ u životu, radu, repertoaru – postojanju kuće na Zvezdari. Većina njihovih nezaboravnih uloga odigrana je u praizvedbama dramskih priča naših pisaca, delima koja su obogatila srpsku dramsku književnost. Tajna je i u tome da nema neke posebne tajne; sve je bilo zasnovano na velikom radu, entuzijazmu i slobodi stvaranja.

ALEKSANDAR MILOSAVLjEVIĆ: S obzirom na sve izvesniju budućnost koja očekuje naša pozorišta, a na osnovu dosadašnjih iskustava, Zvezdara teatar se nameće kao poželjan model, kao pozorište od kojeg ćemo, s razlogom, imati šta da naučimo.

JOVAN ĆIRILOV: Zvezdara teatar je specifičan beogradski fenomen. Po njemu se Beograd razlikuje od drugih gradova u zemlji i inostranstvu. (…) Samo se u Zvezdara teatru ne trude da se od nekog razlikuju: i rodili su se u znaku prividno nemogućeg – igraju ozbiljno komediju, ali tako da publika ne primećuje da oni baš i neće da budu tako smešni koliko se publika smeje. Stručnjaci kažu da su to satire, a to znači da šibaju po našim manama i slabostima, a publika baš uživa u tim slabostima kao svojim.

BRANKA KRILOVIĆ: Publika Zvezdare nema profil, ona je neuhvatljivog društvenog i intelektualnog statusa. Njeno prisustvo nije modnih poriva, to nije pomama za pedigre – povodom, to je prosto misija. Publika je tu zato što je tu, i tome nije potrebno nikakvo tumačenje. U džipu ili trolom, blindirani ili sa proleterskim ispisnicama, gledaoci Zvezdare dolaze na umetničku rekreaciju i ne odlaze kući bez, minimum, deset minuta ovacija.