Otkad je na daske Zvezdara teatra postavljena prva predstava, 8. oktobra 1984. godine, prošlo je već 40 godina. Tada je odigrano „Mrešćenje šarana”, a uoči rođendana pozorišta i obeležavanja ovog jubileja, biće izvedena predstava „Udovica živog čoveka”. Tri ravnopravne premijere novog komada Dušana Kovačevića zakazane su za 6, 7. i 8. oktobar, s početkom u 19:30 časova.
Scenarista i reditelj Dušan Kovačević naglašava da je i u ovom komadu prisutan lajtmotiv njegovog stvaralaštva – nasilje: „Ono se vezuje za sve komade koje sam pisao: ugroženost ili čoveka ili porodice od neke vrste nasilja, da li od državnog aparata, da li od neke grupe koja vrši prisilu, a čovek se bori protiv toga na razne načine. U ovom komadu fokus je na nečemu što je već postalo epidemija kod nas, a to je nasilje nad ženama i uopšte, nasilje nad slabijima. Ja volim i radim isključivo kauzalnu dramatugiju što znači da su likovi uslovljeni drugim likom i posebno je važno jedinstvo vremena i radnje, te publika za nepuna dva sata odgleda sudbinu jedne porodice ili jednog društva, postaje svedok jednog događaja. Trudio sam se da dočaram život danas. Ovde je reč o nasilju koje je svakodnevno. Danas što je veća žrtva veća je senzacija…tako se ubija empatija. Nasilje se umnožava i ono što je strašno, toleriše se.”
Kovačević kaže da je ideja kojom se vodi tokom cele svoje karijere da je dobro napisan komad onaj koji podjednako može dopreti i do „čistača cipela i profesora na univerzitetu”. On takođe objašnjava da je podnaslov predstave - prepisivanje života – posebno indikativan: „Mene opseda odnos jačeg i slabijeg na svim nivoima; ljudskom, odnosu prema životinjama, prema prirodi. Svako ima neku temu i emociju kojom se bavi, ja se užasavam bilo koje vrste nasilja privatno, pa to i prepisujem. I svi moji filmovi su priče o nasilju, da li državnom, da li vojnom kao što je Underground – metafora kompletnog nasilja nad civilizacijom. Našao sam takvu temu da bih o njoj mogao pisati još stotinu godina i opet je ne iscrpiti.”
U ulozi Marte, glavne junakinje ove predstave, našla se Jelena Đokić. Ona otkriva da je Martina sudbina jedna od najtužnijih koje je odigrala: „Njena je živa rana sa oročenim trajanjem. Ali onog trenutka kada dozvoli sebi dobrotu bez straha da će biti povređena i dozvoli da primi nežnost bez straha da će biti ogrebana, tada počinje njen put izlečenja – naša predstava je vapaj koji traži da se to isto desi i našem društvu, da dozvolimo dobrotu i nežnost.”
Ostatak ansambla čine Nela Mihailović koja se već oprobala u Kovačevićevim komadima kao Danica u „Balkanskom špijunu” i Julka u „Urnebesnoj tragediji”, zatim Anđelka Simić, Miodrag Miki Krstović i mladi glumci, Sunčica Milanović i Dušan Tomić, student treće godine Fakulteta dramskih umetnosti, kom će ovo biti prva premijera.
Reprizna izvođenja nas očekuju 16, 17. i 20. oktobra, nakon čega slede gostovanja u Zagrebu, Puli, Sisku i Rijeci.
Foto: Jelena Babić/Zvezdara teatar
