Tre sorele

Reč pisca

Kada sam bio mlađi pisac baš sam volio da u namjenskim tekstovima afiša izobjašnjavam sve što sam htio da kažem. Skoro da gledalac nije ni morao da gleda, sve bi mu bilo nacrtano. Pogotovo ne kritičari, ionako im se to ne bi dopalo, sve je drugačije od onoga kako jeste. Sada, poučen sa ovo malo nešto decenija pisanja za pozorište, skoro da imam averziju prema uvodnoj riječi pisca. To vam je što vam je, uglavnom je sve u predstavi, kašće vam se samo. Mene samo raduje činjenica da se Tre Sorele vraćaju u Zvezdara teatar, neznatno starije, ali podjednako izmaknute od nevesele i dosadne stvarnosti. Raduje me njihova upornost da za razliku od nekih drugih sestara, znamenitijeg pisca, imaju snage da se pobune, ne lamentirajući nad svojim usudom. Možda bi, da sam ponovo pisao komad, bio radiklaniji, bezobrazniji i drskiji, ali čemu? Onda bi došao u situaciju da stalno pišem isti komad, a on je već napisan. Nova premijera govori da može da bude ponovo igran, a to piscu godi. U istu vodu se ne može dva puta stati, ali ko ovdje govori o istoj vodi? More je uvijek drugačije, kao i teatar.

Stevan Koprivica