Kuća

Reč reditelja

Moje kolege glumci Nebojša Ilić i Branimir Brstina su mi hrabro  predložili da zajedno jedan poetski tekst magijskog realizma pretvorimo u predstavu koja će da raduje i dirne one koji je gledaju. I ja sam bio oduševljen tekstom i nisam imao hrabrosti da to odbijem. Oni su dobro znali da taj tekst treba da bude u bliskoj saradnji sa gledaocem. Želeli smo da napravimo predstavu i doživljaj u kojem se (po mom mišljenju) prepoznaje ta osnovna poetika teksta – da život traje, a da je smrt samo tren.

Zbog prvobitnog naziva komada razmišljao sam o tome šta je to što bi i muzički obeležilo predstavu, a onda smo, blago nama, do rešenja došli sa kompozitorom Vojom Aralicom i naravno u izuzetnoj izvedbi Ivane Zečević, koja nam je svima divno glumačko otkriće. I dok razmišljam o komadu i onome što smo eto napravili prisutni su mi stihovi Jovana Dučića iz pesme &bdq...