Kući

Komad o deci koja nemaju roditelje i dom je uznemiravajuća činjanica i opomena na to u kakvom svetu živimo ali i metafora i parafraza biblijskog motiva apokalipse. Sve ono što čini današnji svet, tera nas da uputimo iskren pogled u ono što je ova velika spisateljica napisala devedesetih godina prošlog veka u Rusiji. Čini se da od tada do danas svet nije postao ništa više kuća a svaka težnja da se ona pronađe ili sagradi je obesmišljena egzistencijalnom krizom, ratovima i politikom. Venjka iskušenik, citira jednog monaha koji je predvideo stanje sveta: “U manastiru će biti kao u svetu, a u svetu će biti kao u paklu”. I zaista, ono što uznemirava je činjenica da danas više nismo sigurni kako bi to svet trebalo da izgleda. Iako borba za goli život opovrgava bilo kakav oblik verovanja, i u toj borbi se teško nazire bazična, jednostavna vera da postoji nešto što je iznad, metafizika koja spušta tople obloge na jaku fizičku bol, potonji čovek mora makar da pokuša da kuću nađe u drugom čoveku.