Livada puna tame
Na Livadu Punu Tame može da dođe medved i da iz iz dubine zemlje izađe neman, a kad padnu senke iz šume počinju da mrdaju panjevi krokodili.
U jarugi pored livade možeš da slomiš nogu i vičeš danima da te niko ne čuje i tu da ostaneš zauvek.
Dete plače noću da mama upali svetlo u hodniku, jer je medved došao i seo detetu na grudi.
Mama kaže nema medveda, tata kaže oteraću ga.
Ali mama zna da medved postoji i dete zna da medved postoji i da mama laže. Medved svakom može da sedne na grudi.
Medved je strah, medved je bolest, medved je mržnja, medved je zavist, medved je ludilo, medved je smrt.
Dete zna da mama laže.
Niko ne može da otera medveda.
Na kraju, u svakom od nas je čudovište.
Beži, medo, beži…
Milena Marković
...